Случај ДСК још није завршен

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Сензационални преокрет у сензационалној афери у којој су главни актери бивши директор ММФ-а и собарица њујоршког хотела „Софител” наговештава да би сео случај могао да се сасвим расплете већ на рочишту заказаном за 18. јул, процењују амерички медији, анализирајући нове околности које у великој мери дискредитују жртву овог несвакидашњег скандала.

Главни нови елемент у случају у којем је Доминик Строс-Кан оптужен за тешко кривично дело изнуђеног сексуалног односа, јесте урушавање кредибилитета жртве, што је кључно у процесима ове врсте, када су супротстављене верзије само учесника у догађају иза затворених врата.

Иако је оно што је изјавила одмах после инцидента од 14. маја изгледало сасвим уверљиво – чак у толикој мери да је и неким професионалцима њујоршке полиције из одељења за специјалне случајеве измамило сузе – оно што је у међувремену изашло на видело показује да је 32-годишња имигранткиња из Гвинеје била много мање трауматизована него што је првобитно изгледало.

Њу највише дискредитују три нове у међувремену утврђене чињенице које би пред поротом која у америчком правусудном систему коначно пресуђује да ли је неко крив или за оно што је оптужен, могле да сасвим превагну у корист француског финансијског експерта и политичара.

Прва је да је лагала о следу догађаја после инцидента у апартману у којем ју је, према њеној верзији, кад је ушла да га поспреми, напао и на орални секс принудио Строс-Кан. Како је прво изјавила својим шефовима, а потом и полицији, после тога је, шокирана, сачекала да он напусти собу, а онда о томе шта јој се догодило испричала претпостављенима.

Компјутерска евиденција о коришћењу хотелске картице-кључа, показује међутим да је најпре поспремила другу собу, почела да ради и у апартману у којем је имала сусрет са наводним нападачем, па тек онда подигла узбуну.

Друга компромитујућа чињеница је да је већ сутрадан телефонирала пријатељу, по неким верзијама и бившем мужу, кажњенику у једном затвору у Аризони, и у том разговору помињала могућност да из свега извуче финансијску корист. Тај затвореник, такође афрички имигрант из њеног племена, ухапшен је због поседовања око 200 килограма марихуане, а у његовом досијеу су и кривична дела превара са кредитним картицама и изнуда.

Најзад, откривено је и да је навод из њене молбе да добије азил у Америци – да је била жртва групног силовања – такође измишљен, да би њен случај пред имиграционим властима изгледао што уверљивије. Помиње се међутим да јесте напаствована, али у сасвим другачијим околностима.

ДНК и форензички докази да је између ње и Строс-Кана у апартману „Софитела” било неке врсте сексуалног односа и даље су међутим неспорни. Пред судом је зато да разјасни да ли је то било уз међусобну сагласност или је то било оно што се правно квалификује као силовање и представља тешко кривично дело.

На обостраном пристанку ће свакако инсистирати адвокати оптуженог – оптужница у петак није наиме укинута, већ само кућни притвор, а у суду је задржан и Строс-Канов пасош. Мада је, с обзиром на драстичне разлике у социјалном статусу актера својеврсни скандал, секс између двоје одраслих није кривично дело. Секс са мотивом накнадног уцењивања међутим то може да буде.

Адвокат 32-годишње собарице, још анонимне, тврди међутим да је тај чин био насилан и каже да то недвосмислено потврђује медицински налаз сачињен после прегледа његове клијенткиње одмах после инцидента. На јучерашњем обраћању медијима испред окружног суда на Менхетну веома сликовито је описивао фотографисане повреде на вагини жртве, маснице по њеном телу и слично, са главном поруком да то што је нешто слагала, не значи и да није била силована.

И државни тужилац у овом случају није рекао да је процес завршен, већ да су нове чињенице биле једино разлог за промену статуса оптуженог, односно укидање кућног притвора и судске присмотре, као и изузетно високе кауције од 6 милиона долара. Оптужница од 7 тачака, од којих су 4 тешка кривична дела формално је још пуноважна.

Али у систему америчког правосуђа тужиоцима увек више одговара да од неког случаја одустану него да га изгубе. Ако процени да би порота могла да више поверује Строс-Кану него собарици, што се сада чини сасвим могућим, исход јулског рочишта би могао да буде сасвим предвидљив.

Остају међутим дилеме око тога зашто поменуте нове чињенице нису откривене раније, зашто је тужилац са толико самопоуздања у првим данима афере говорио да је верзија собарица о догађају апсолутно веродостојна, зашто је директор ММФ-а драстично јавно понижаван док је са лисицама на рукама спровођен у судницу, зашто је било потребно да се разговор собарице и затвореника који је снимила полиција преводи пуних месец дана и слично.

Све то су већ поводи за нове „теорије завере” које су, уосталом, лансиране већ првог дана. Могући су, затим, и нови обрти, ма где водили. Због свега је можда прерано за закључивање да ли Строс-Кан, који је због овог скандала већ остао без положаја директора ММФ-а, може политички да васкрсне на француској политичкој сцени и врати се у председничку трку против Саркозија. Спекулације о томе неће међутим престати.

Милан Мишић