Selo na dve reke

Okruženo stoletnim šumama hrasta lužnjaka, koje se prostiru na 22.000 hektara, na ušću dve reke – Studve i Bosuta – preko kojih se prelazi nekim od ovdašnja četiri mosta, nalazi se selo Morović.

Selo malo, 300 kuća, ali lepo, od opštinskog centra Šida udaljeno je 15 kilometara. Kroz sam centar teče Bosut, pa je i seoska plaža u samom centru, odmah ispod mosta. Na plaži vagonrestoran, u kome pružaju i usluge kuvanja lokalnih specijaliteta (lovačkog paprikaša, ribljih čorbi, pečene ribe, gljiva, puževa, žabljih bataka, a posebna ponuda je babuška na talandari).

Tu su i kušet kola, donacija Železnica Srbije, sa pristojnim smeštajem za ribolovce, turiste i mlade volontere koji svakog leta, od 2007. godine naovamo, dolaze u Morović sa svih strana sveta. Plaža je i poprište ljutog nadmetanja u pripremanju ribljeg paprikaša. Ovde se svake godine održava festival pod nazivom „Morovićki letnji dani“ u organizaciji Omladinskog kluba.

Kad sočivica nabuja

Problem nastane kada nivo reke opadne.

– Kada se smanji nivo vode u koritu Bosuta povećava se količina amonijaka, voda je toplija, tako da se stvaraju idealni uslovi za razvoj sočivice (vrsta biljke) koja prekrije površinu i tako ugrožava živi svet reke. Nizak nivo vode smanjuje i prirast šume – pojasnio nam je Željko Prskalo Limun, predsednik društva „Eko-kamp Morović”, dodavši da ekolozi imaju rešenje, još samo da nađu sredstva.

Morović je mesto sa podužom istorijom, u pisanim dokumentima se pominje još 1239. godine. Ime je, kažu, dobio po staroj feudalnoj porodici Morović koja je ovu oblast držala do kraja 13. veka. U početku je Morović bio samo imanje, ali je posle 100 godina dobio i utvrđenje koje je ucrtano i na karti Ugarske iz 16. veka. Ta tvrđava, tačnije ostaci nekadašnjeg utvrđenja, nalaze se na brdu kod samog ušća Studve u Bosut (to „brdo“ je po svemu sudeći nastalo nasipanjem). Meštani su nam ispričali da je podignuta u 12. veku i da je to nekada bio mađarski grad, koji je bio svojina i Đurađa. Izgrađena je od opeke, bedemski zidovi su debljine oko dva metra, postojani uprkos stalnom prisustvu vode.

Tvrđava je bila opasana kanalima sa svih strana, a danas je jedan od kanala nasut. Veruje se da je i Studvi promenjen tok zbog neobične „lakat krivine” udesno, baš kako odgovara zaštiti bedema nekadašnjeg utvrđenja. Tu je i legenda, ne bez osnova, o tajnim hodnicima koji idu na razne strane (pa čak i ispod Bosuta).

Uz samu tvrđavu je pravoslavna crkva Roždestva Presvete Bogorodice sagrađena 1846. godine. Ima interesantan ikonostas iz 1765. godine, prenet iz stare crkve.

Legende kojima se veruje

U selu je i katolička Crkva svetog Roka. Prvobitna drvena bila je podignuta 1699. godine, a odmenio ju je 1826. godine, zidan ciglom, sadašnji hram. Na samom ulazu u naselje, sa leve strane, dominira jedna od najstarijih sakralnih građevina u Sremu. Dobro očuvana (nedavno obnovljena) katolička Crkva svete Marije sagrađena u 13. veku. Za njen nastanak se vezuju brojne legende. Po jednoj crkvu je podigla carica Marija Terezija,po drugoj despotica Jelena, supruga Stefana Štiljevića. Ona je podizanjem crkve želela da izmoli od Bogorodice srećan povratak muža. Jelena je bila katolikinja, pa je crkva bila blagoslovljena po katoličkom obredu. Mnogi veruju da ju je podigao prvi hrišćanski kralj Ugarske Stefan.

Morović, inače, ima i razna udruženja. Udruženje žena „Morovićanke” čuva stareobičaje, počev od pesme i narodne radinosti, starih zanata idečijih igara, do ostalih tradicija srpskog ali i drugih naroda.

Oni koji požele da neko vreme provedu u ovom selu i upoznaju okolinu, smeštaj će naći kod ovdašnjih domaćina koji su se opredelili za seoski turizam.

U ataru sela su tri lovišta Lovačkog udruženja i sekcije „Fazan” , Šumske uprave, i nadaleko čuveno lovište Vojne ustanove „Morović” poznato i po Titovoj vili „Srna” podignutoj 1980. godine, u koju Josip Broz nikada nije kročio!Ono što privlači pažnju posetilaca vile su umetničke slike i lovački trofeji među kojima su i ukršteni rogovi dva jelena koji su se u borbi isprepletali i tako uginuli.

Osim evropskog i jelena lopatara, koji preovlađuju u lovištima Morovića, ovde se love srna, divlja svinja i zec, kao i močvarne ptice, pre svega divlja patka. A po mnogima najlepše od svega je na nekoj od lovačkih čeka stići pre zore i doživeti buđenje prirode, kada se poput jorgana sa tople postelje, sa tla počne lenjo podizati izmaglica da propusti sunčeve zrake, a vazduhom se prolomi raštimovani hor zverinja. 

-------------------------------------------

Na granici

Morović je od Beograda udaljen 100 kilometara, a četiri od autoputa Beograd – Zagreb. Od Novog Sada ga deli 90 kilometara ako se ide preko Iriškog venca ili 70 preko Iloka u Republici Hrvatskoj.