Anton Čehov bez šaputanja

Čehov je bio svestan vrednosti života kao takvog, uprkos činjenicama koje ga demantuju, jer najmanje je život lep i najmanje daje povoda za optimizam. Sama vrednost tog trenutka življenja, a život se sastoji od trenutaka, jeste nešto što je veličanstveno. Čehov komponuje jednu čudnu muzičku partituru od tih trenutaka, ima raznih boja, ima mnogo i bola i patnje i smeha i svega što je život, što prolazni život čini posebnim. „Višnjik” nije priča sa poukom, to je priča koja je test za svakoga ko prisustvuje predstavi.

Ovo su reči Dejana Mijača reditelja drame „Višnjik” čija je premijera  u nedelju 17.jula u okviru festivala Grad teatar u Budvi koji je i koproducent predstave. Beogradska premijera se očekuje početkom naredne sezone na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Kompleksni lik plemkinje Ranjevske Ljubov Andrejevne poveren je Jasni Đuričić, a u podeli su i Jelena Petrović, Jelena Đokić, Svetozar Cvetković, Boris Isaković, Bojan Dimitrijević, Nada Šargin, Nikola Vujović, Hana Selimović, Vlasta Velisavljević i Nebojša Milovanović. Ovo je ujedno treća postavka Čehovljevog „Višnjika” u JDP-u.

Delo prati priču o ruskoj plemkinji Ranjevskoj koja se sa porodicom vratila na svoje imanje, a koje će biti prodato da bi se otplatila hipoteka. U podnaslovu „Višnjika”, poslednje drame koju je Čehov napisao, stoji i žanrovska odrednica: „komedija u četiri čina”. Ipak, mnogi reditelji insistirali su na njenim tragičnim elementima. Zato pozorišne sladokusce posebno zanima scensko čitanje „Višnjika” iskusnog Dejana Mijača.

Lik Ranjevske na sceni JDP-a u prethodne dve postavke tumačile su Đurđija Cvetić, odnosno Blaženka Katalinić.

– Ranjevska, kako i samo ime kaže je ranjiva žena. Žena od krvi i mesa koja pokušava da se bori sa svojim osećanjima. Zove se Ljubov, puna je života, čak i suviše, hrli srcem kroz svet i zato plaća cenu. Stalo joj je da reši problem višnjika, i nasleđa, jer ne želi da nabaci na sebe odijum da je izgubila porodično imanje, pred novim poretkom koji nadolazi. Svet je uvek isti, rađaju se novi i novi ljudi koji gaze sve pred sobom, ukidaju stare vrednosti – kaže Jasna Đuričić.

Prvu postavku „Višnjika” davne 1954. godine u prevodu Kirila Taranovskog režirao je Miroslav Belović, a pored pomenute Blaženke Katalinić kao Ranjevske glumačku ekipu činili su: Maja Belović, Kapitalina Erić, Olga Spiridonović, Strahinja Petrović, Milan Ajvaz, Zoran Ristanović, Joža Rutić, Branka Veselinović, Slavko Simić, Bosiljka Boci, Viktor Starčić, Žarko Mitrović, Ivo Jakšić, Mija Aleksić i Marko Todorović.

Beogradska publika volela je da gleda i Đurđiju Cvetić u liku Ranjevske, pre desetak godina u drugoj postavci „Višnjika” na sceni JDP-a. Premijera je bila 2. februara 2000. godine u režiji Dimitrija Jovanovića, a u podeli su bili i: Milena Vasić, Jasmina Ranković Avramović, Gojko Šantić, Slobodan Ninković, Goran Daničić, Miroslav Žužić, Vlasta Velisavljević i drugi.

– Ranjevska je žena koja nikada nije sasvim uspela da odraste, ne razume se u novac, dok njena porodica jedva preživljava, ona se ponaša kao da imaju milione, daje bakšiš u srebrnjacima. Kao da nije mogla da se suoči sa stvarnošću, lebdela je, kao da zemlju nije dodirivala. Tako je hodala i živela: nesvesna, polusvesna odbijajući da shvati sve to što se oko nje događa. Ima i danas takvih devojaka i mladića, samo ih mi ne prepoznajemo. Kriju se, štite svoju slabost, ne mogu da se snađu u ovom svetu, beže znajući da ćemo iskoristiti tu njihovu slabost na ovaj ili onaj način, poniziti ih, upotrebiti – naglašava Đurđija Cvetić koja ne krije radost što je u novom čitanju „Višnjika” Dejan Mijač lik Ranjevske poverio Jasni Đuričić.

Glumca Vlastu Velisavljevića u liku Firsa video je Dimitrije Jovanović, ali i Mijač u aktuelnoj postavci.

– Ulogu znam, ali pogledi su drugačiji. Razlika u čitanju je velika, što može da se vidi po podelama. Recimo Lapohin koga sada tumači Boris Isaković je robustan, težak, za razliku od Bode Ninkovića koji je u prethodnoj predstavi bio malo mekši. Različito je Đurđija Cvetić radila Ranjevsku, sada je Jasna Đuričić boji malo jačim bojama. Svi misle kada se kaže Čehov da će biti malo nekog šaputanja, ipak, ponudićemo nešto drugačije, jer u pitanju je komedija – kaže Velisavljević.