Антон Чехов без шапутања

Чехов је био свестан вредности живота као таквог, упркос чињеницама које га демантују, јер најмање је живот леп и најмање даје повода за оптимизам. Сама вредност тог тренутка живљења, а живот се састоји од тренутака, јесте нешто што је величанствено. Чехов компонује једну чудну музичку партитуру од тих тренутака, има разних боја, има много и бола и патње и смеха и свега што је живот, што пролазни живот чини посебним. „Вишњик” није прича са поуком, то је прича која је тест за свакога ко присуствује представи.

Ово су речи Дејана Мијача редитеља драме „Вишњик” чија је премијера  у недељу 17.јула у оквиру фестивала Град театар у Будви који је и копродуцент представе. Београдска премијера се очекује почетком наредне сезоне на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта.

Комплексни лик племкиње Рањевске Љубов Андрејевне поверен је Јасни Ђуричић, а у подели су и Јелена Петровић, Јелена Ђокић, Светозар Цветковић, Борис Исаковић, Бојан Димитријевић, Нада Шаргин, Никола Вујовић, Хана Селимовић, Власта Велисављевић и Небојша Миловановић. Ово је уједно трећа поставка Чеховљевог „Вишњика” у ЈДП-у.

Дело прати причу о руској племкињи Рањевској која се са породицом вратила на своје имање, а које ће бити продато да би се отплатила хипотека. У поднаслову „Вишњика”, последње драме коју је Чехов написао, стоји и жанровска одредница: „комедија у четири чина”. Ипак, многи редитељи инсистирали су на њеним трагичним елементима. Зато позоришне сладокусце посебно занима сценско читање „Вишњика” искусног Дејана Мијача.

Лик Рањевске на сцени ЈДП-а у претходне две поставке тумачиле су Ђурђија Цветић, односно Блаженка Каталинић.

– Рањевска, како и само име каже је рањива жена. Жена од крви и меса која покушава да се бори са својим осећањима. Зове се Љубов, пуна је живота, чак и сувише, хрли срцем кроз свет и зато плаћа цену. Стало јој је да реши проблем вишњика, и наслеђа, јер не жели да набаци на себе одијум да је изгубила породично имање, пред новим поретком који надолази. Свет је увек исти, рађају се нови и нови људи који газе све пред собом, укидају старе вредности – каже Јасна Ђуричић.

Прву поставку „Вишњика” давне 1954. године у преводу Кирила Тарановског режирао је Мирослав Беловић, а поред поменуте Блаженке Каталинић као Рањевске глумачку екипу чинили су: Маја Беловић, Капиталина Ерић, Олга Спиридоновић, Страхиња Петровић, Милан Ајваз, Зоран Ристановић, Јожа Рутић, Бранка Веселиновић, Славко Симић, Босиљка Боци, Виктор Старчић, Жарко Митровић, Иво Јакшић, Мија Алексић и Марко Тодоровић.

Београдска публика волела је да гледа и Ђурђију Цветић у лику Рањевске, пре десетак година у другој поставци „Вишњика” на сцени ЈДП-а. Премијера је била 2. фебруара 2000. године у режији Димитрија Јовановића, а у подели су били и: Милена Васић, Јасмина Ранковић Аврамовић, Гојко Шантић, Слободан Нинковић, Горан Даничић, Мирослав Жужић, Власта Велисављевић и други.

– Рањевска је жена која никада није сасвим успела да одрасте, не разуме се у новац, док њена породица једва преживљава, она се понаша као да имају милионе, даје бакшиш у сребрњацима. Као да није могла да се суочи са стварношћу, лебдела је, као да земљу није додиривала. Тако је ходала и живела: несвесна, полусвесна одбијајући да схвати све то што се око ње догађа. Има и данас таквих девојака и младића, само их ми не препознајемо. Крију се, штите своју слабост, не могу да се снађу у овом свету, беже знајући да ћемо искористити ту њихову слабост на овај или онај начин, понизити их, употребити – наглашава Ђурђија Цветић која не крије радост што је у новом читању „Вишњика” Дејан Мијач лик Рањевске поверио Јасни Ђуричић.

Глумца Власту Велисављевића у лику Фирса видео је Димитрије Јовановић, али и Мијач у актуелној поставци.

– Улогу знам, али погледи су другачији. Разлика у читању је велика, што може да се види по поделама. Рецимо Лапохин кога сада тумачи Борис Исаковић је робустан, тежак, за разлику од Боде Нинковића који је у претходној представи био мало мекши. Различито је Ђурђија Цветић радила Рањевску, сада је Јасна Ђуричић боји мало јачим бојама. Сви мисле када се каже Чехов да ће бити мало неког шапутања, ипак, понудићемо нешто другачије, јер у питању је комедија – каже Велисављевић.