Radnici suspendovali gazdu

Čačak – Stilijanu Aleksandrovu juče je po drugi put zabranjen ulazak u Fabriku hartije „Božo Tomić“ u Čačku, gde obavlja dužnost direktora. Prvu rampu, koju su mu prošlog meseca postavili takođe nezadovoljni radnici, menadžer iz Bugarske uspeo je da izbegne nudeći pregovore, ali štrajkači sada tvrde da neće nasesti dvaput.

– Ni Aleksandrov ni bilo koji predstavnik vlasnika ne mogu da uđu u krug bez novca za jednu i po platu, od ukupno tri koliko nam duguju, i bez dokaza da su nam povezali staž prekinut još juna 2007. godine – kaže za „Politiku“ Miloš Tripković, predsednik Samostalnog sindikata u fabrici.

Generalni štrajk objavljen je 21. juna uz podršku sva tri sindikata u kolektivu ali se društvo polako osipa. Juče je u fabriku došlo 120 radnika, iako je štrajk potpisom podržalo 150 od ukupno 280 zaposlenih.

– Deo radnika stanuje daleko i jednostavno više nemaju ni par stotina dinara za prevoz – objasnio je Tripković.

Fabrika je proradila 1930. godine, ovde je izrađivan i papir za prve novčanice u Titovoj Jugoslaviji, a od 1945. do 21. aprila ove godine radila je neprekidno 66 leta. Međutim, pre tri meseca zaustavljene su obe mašine, i za krep i za srednje fini papir, zbog neplaćenih računa za struju i praznog magacina sirovina. Struje ovde nema tri meseca, a siti menadžerskih obećanja i neizvesnosti radnici su se odlučili za štrajk.

Fabrika je prodata 17. jula 2007. godine kompaniji „Čestijm“ iz Sofije čiji je vlasnik Hristo Kovački, ali je prošle godine pala u stečaj zbog duga od 14 miliona evra. Zatim je usvojen plan reorganizacije po kome, posle razdoblja mirovanja dugova, sledećeg petka dospevaju na naplatu tri miliona evra, kao prva rata obaveza.

Predvodnici štrajkača ističu da su razočarani postupcima bugarskog vlasnika, ali i srpske države.

– Upravo je država dozvolila da četiri godine radimo bez povezanog staža, i niko iz vlasti, ni republičke ni lokalne, 90 dana nije došao da bi video šta mi to u stvari hoćemo i u kakvu smo poziciju pali. Tri puta smo bili u Ministarstvu finansija, jednom u Ministarstvu rada, ali od toga nikakve vajde – naglašava Tripković.

U Čačak su, doduše, dolazili kontrolori iz Agencije za privatizaciju, koji su već davali rokove bugarskom vlasniku da ispuni obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Tokom najnovije posete (10. juna ove godine) oni su ustanovili da je račun fabrike u blokadi za 12 miliona dinara, a u dokumentu od 1. jula vlasniku dali 30 dana novog roka radi dokazivanja da je povezao radni staž zaposlenih od juna 2007. naovamo, i da je održao kontinuitet poslovanja.

Posle zaustavljanja mašine za krep u čačanskoj fabrici, Srbija je postala zemlja koja uzvozi sto odsto sirovina za toaletni papir, pošto su izrađivane samo u ovom gradu. Srpsko tržište mesečno apsorbuje 400 tona krepa kome je nabavna cena 600 evra po toni, a konfekcioniranjem tog papira u toaletne pakete bavi se 50 malih zanatskih radionica u Republici.