Радници суспендовали газду

Чачак – Стилијану Александрову јуче је по други пут забрањен улазак у Фабрику хартије „Божо Томић“ у Чачку, где обавља дужност директора. Прву рампу, коју су му прошлог месеца поставили такође незадовољни радници, менаџер из Бугарске успео је да избегне нудећи преговоре, али штрајкачи сада тврде да неће насести двапут.

– Ни Александров ни било који представник власника не могу да уђу у круг без новца за једну и по плату, од укупно три колико нам дугују, и без доказа да су нам повезали стаж прекинут још јуна 2007. године – каже за „Политику“ Милош Трипковић, председник Самосталног синдиката у фабрици.

Генерални штрајк објављен је 21. јуна уз подршку сва три синдиката у колективу али се друштво полако осипа. Јуче је у фабрику дошло 120 радника, иако је штрајк потписом подржало 150 од укупно 280 запослених.

– Део радника станује далеко и једноставно више немају ни пар стотина динара за превоз – објаснио је Трипковић.

Фабрика је прорадила 1930. године, овде је израђиван и папир за прве новчанице у Титовој Југославији, а од 1945. до 21. априла ове године радила је непрекидно 66 лета. Међутим, пре три месеца заустављене су обе машине, и за креп и за средње фини папир, због неплаћених рачуна за струју и празног магацина сировина. Струје овде нема три месеца, а сити менаџерских обећања и неизвесности радници су се одлучили за штрајк.

Фабрика је продата 17. јула 2007. године компанији „Честијм“ из Софије чији је власник Христо Ковачки, али је прошле године пала у стечај због дуга од 14 милиона евра. Затим је усвојен план реорганизације по коме, после раздобља мировања дугова, следећег петка доспевају на наплату три милиона евра, као прва рата обавеза.

Предводници штрајкача истичу да су разочарани поступцима бугарског власника, али и српске државе.

– Управо је држава дозволила да четири године радимо без повезаног стажа, и нико из власти, ни републичке ни локалне, 90 дана није дошао да би видео шта ми то у ствари хоћемо и у какву смо позицију пали. Три пута смо били у Министарству финансија, једном у Министарству рада, али од тога никакве вајде – наглашава Трипковић.

У Чачак су, додуше, долазили контролори из Агенције за приватизацију, који су већ давали рокове бугарском власнику да испуни обавезе из купопродајног уговора. Током најновије посете (10. јуна ове године) они су установили да је рачун фабрике у блокади за 12 милиона динара, а у документу од 1. јула власнику дали 30 дана новог рока ради доказивања да је повезао радни стаж запослених од јуна 2007. наовамо, и да је одржао континуитет пословања.

После заустављања машине за креп у чачанској фабрици, Србија је постала земља која узвози сто одсто сировина за тоалетни папир, пошто су израђиване само у овом граду. Српско тржиште месечно апсорбује 400 тона крепа коме је набавна цена 600 евра по тони, а конфекционирањем тог папира у тоалетне пакете бави се 50 малих занатских радионица у Републици.