Zašto hleb ne pojeftinjuje

Iako cena pšenice beleži najnižu vrednost u poslednjih godinu dana, niko od pekara ne najavljuje mogućnost da hleb pojeftini. Naročito u Beogradu. Ni veliki sistemi koji snabdevaju trgovinske lance, niti privatne pekare, ne najavljuju promene cena ove osnovne namirnice. Zbog poskupljenja žita, u poslednjih godinu dana cene su dostigle neki svoj maksimum, zbog čega je morala i država da interveniše, maksimirajući cenu „narodnog” hleba „sava” na 54,2 dinara. Od tada do danas na tržištu – zatišje.

Hleb u supermarketima je, poređenja radi, u julu prošle godine koštao oko 38 dinara, a danas više od 50 dinara. Kako je cena kilograma pšenice sada znatno manja, čini se da ima osnova za pojeftinjenje hleba.

– Cena kilograma pšenice sada se kreće između 18 i 20 dinara, sa PDV-om, dok je ranije bila 32 dinara. Zato je već i cena brašna kod mlinara niža, pa ima osnova da se koriguje i cena hleba. Naravno, pod uslovom da ne poskupljuju drugi inputi u pekarskoj industriji, poput struje ili goriva. Ali, ako je sadašnja cena hleba formirana kada je kilogram pšenice koštao 32 dinara, onda, svakako, ima osnova da hleb pojeftini ili da, barem, ne poskupljuje u narednom periodu – smatra Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, dodajući da je pšenica ove godine odličnog kvaliteta.

Pekari, međutim, ne misle tako. Ponavljaju da rade na ivici isplativosti i da o snižavanju cena, za sada, i ne razmišljaju. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže da je još rano za priču o pojeftinjenju hleba.

– Žetva još nije završena. Posle toga je potrebno da žito odstoji dva meseca, da se osuši i samelje. Istina je da niko ne zna kako će se kretati cena pšenice, pa ćemo o pojeftinjenju hleba moći da razgovaramo tek u septembru – objasnio je Pralica, dodajući da se ne može samo na osnovu niže cene jedne sirovine tražiti pojeftinjenje gotovog proizvoda.

– Cena hleba je i sada niska, a to koliko košta pšenica, manje je bitno nego ranije, jer je sve drugo poskupelo. Energenti su sve skuplji, tu su i plate radnika, odeća, promena plehova, otplata kredita, a, osim brašna, koriste se i voda i so. Sve to se uračunava u cenu hleba, pa zarada u pekarstvu nikada nije bila manja – tvrdi Pralica.

Za to vreme, cene hleba u Srbiji su šarolike. Iako pekari tvrde da troškovi poslovanja nisu isti u glavnom gradu i u provinciji, priznaju da se cene bele vekne razlikuju i do dvadesetak dinara po vekni, u zavisnosti od grada do grada.

U Beogradu je cena „save” uglavnom 54,22 dinara, odnosno onoliko koliko je država propisala, dok najjeftiniji hleb može da se kupi u najsiromašnijim opštinama. Tako u Kuršumliji obična, bela vekna može da se nađe po ceni od 32 do 44 dinara. U Subotici je vekna kod lokalnog snabdevača 54 dinara, a u Kruševcu popularan „privatni” može da se pazari za 40 dinara. U Valjevu je „sava” oko 50 dinara, a u Nišu od 35 do 40 dinara. Ni u Beogradu cena „save” nije svuda ista. Dok u gotovo svim velikim trgovinskim lancima drže maksimalnu cenu od 54,22 dinara, u SOS marketima belu veknu prodaju za 33,80 dinara.

I dok se čini da je moguće potrošačima ponuditi jeftiniji hleb, pekari objašnjavaju da nije tako. Kažu da ima mnogo faktora koji utiču na to da se cena hleba razlikuje od grada do grada. Tvrde da je zakup lokala u unutrašnjosti znatno povoljniji, troškovi poslovanja niži, komunalije jeftinije, a plate zaposlenih manje.

S. Despotović

-----------------------------------------------------------

Kako se računa cena

Jedna od formula za računanje cena hleba je takozvani odnos 1:2:4, objasnili su u PKS-u.

– Cena hleba računa se po takozvanom cenovno-tehnološkom paritetnom odnosu 1:2:4. Jedan predstavlja cenu pšenice, dva – cenu brašna, a četiri – cenu hleba. To znači da bi kilogram hleba trebalo da bude četiri puta skuplji od kilograma pšenice – rekli su.

Tako bi, ukoliko je sada cena pšenice oko 20 dinara, brašno za pekare trebalo da košta 40 dinara, a kilogram hleba 80 dinara, što znači da bi cena vekne od 500 grama mogla da bude 40 dinara.