Sela puna praznih kuća

Vrbas – U seoskim naseljima širom Bačke ima na stotine praznih kuća koje se nude na prodaju po bagatelnim cenama, od četiri do sedam, osam hiljada evra. Mnoge su već uveliko zapuštene, ali ima ih i sasvim solidnog izgleda sa električnim, vodovodnim i telefonskim priključcima, prostranim dvorištima i okućnicama, tako reći odmah useljivih. Međutim, kupaca nema, ili su vrlo retki.

– Prema poslednjem popisu, u Ravnom Selu bilo je nešto više od hiljadu domaćinstava, a trenutno ima oko sto praznih kuća koje, čak ni za male pare, nikome ne trebaju. Naslednici nisu u mogućnosti da ih održavaju, ili to ne žele, tako da one brzo propadaju a često su i na meti vandala. Meštani nemaju nikakvih izgleda da se ovde zaposle, selo je postalo gotovo slepa ulica na rubu opština Vrbas i Bački Petrovac – vajka se sekretar Mesne zajednice Ravno Selo Aleksandar Stanojević, navodeći da se ovde pristojna kuća može kupiti po ceni jednog polovnog stranog automobila.

Istovetne priče čuli smo i u Kucuri, Ruskom Krsturu, Kruščiću, Liparu, Sivcu... Na desetine familija iz ovih a i drugih sela sa područja opština Vrbas i Kula odselilo se poslednjih godina u inostranstvo, najviše u Kanadu, Mađarsku i Slovačku. Koliko su opustela sela u ovom delu Bačke najbolje odslikava broj upisanih đaka prvaka koji je – saznajemo u školskoj upravi – ove godine i do tri puta manji nego krajem prošle decenije.

Igrom sudbine, u ovdašnjim seoskim naseljima u poslednje vreme trajno se udomljava sve više izbegličkih i prognanih porodica. Uz finansijsku podršku lokalnih samouprava i Komesarijata za izbeglice, a delom i vlastitim učešćem, kupuju i adaptiraju napuštene seoske kuće ili salaše, počinju da se bave zemljoradnjom i stočarstvom. Neki su se, poput Zorana Pavlovića, prognanika iz Prizrena, brzo privikli na paorski način života.

– Konkurisao sam prošle godine za pomoć za kupovinu kuće u Kucuri, što mi je odobreno, dobio potom i nešto kredita, pa evo s porodicom „pustio korene” ovde u bačkoj ravnici. Meštani su nas izuzetno lepo prihvatili, dobre su komšije, a selo je lepo uređeno – ulice i trotoari su asfaltirani, vodovodna, kanalizaciona i telefonska mreža dopiru do svakog dela sela. Blizu nam je Vrbas, a ni Novi Sad nije daleko. Kad nema druge, moramo biti zadovoljni – veli naš sagovornik.

Još pedesetak izbegličkih i prognanih familija, poput Pavlovića, dobilo je domove s okućnicama, ali to ni izbliza neće oživeti, bar ne zadugo, opustela bačka sela. Staračka i samačka domaćinstva nestaju, nekadašnja moćna seoska poljoprivredna dobra su privatizovana, veliki deo lokalnog stanovništva je ostao bez radnih mesta, mlađi svet odlazi u gradske sredine u potrazi za poslom, tako da su u selima ostali pretežno penzioneri i tek poneko veće porodično zemljoradničko gazdinstvo. A kako nam reče Jelena Besermenji, sekretar Mesne zajednice Kucura, čak ni na oglase vlasnika koji bi svoja seoska imanja, uglavnom nasleđena, izdali u zakup ili ustupili nekoj porodici na besplatno korišćenje – niko se ne javlja.