Nadzorni odbor na "dugom štapu"

Republička izborna komisija zatražila je od vlade da preduzme hitne mere radi formiranja nadzornog odbora za praćenje predizbornih aktivnosti, a vlada je najavila da će uraditi svoj deo posla. U međuvremenu je i Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića tražila formiranje ovog tela, ali, sudeći po prvim reakcijama predstavnika poslaničkih grupa, slabi su izgledi da nadzorni odbor bude formiran.

U opisu posla nadzornog odbora, prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, piše da on "nadzire postupke političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja u toku izbornih aktivnosti". Nadzorni odbor ima deset članova od kojih polovinu, na predlog vlade, imenuje Narodna skupština Srbije, a polovina se imenuje na predlog poslaničkih grupa u parlamentu, i to iz redova istaknutih javnih radnika, pod uslovom da oni nisu članovi organa političkih stranaka koje učestvuju na izborima. Predsednika nadzornog odbora biraju njegovi članovi između sebe, i to tajnim glasanjem.

Poslednji nadzorni odbor bio je formiran za praćenje parlamentarnih decembarskih izbora 2000. godine, a njegov predsednik je bila Elena Božić-Talijan, inače sada kandidat SRS-a za poslanika. Ovaj nadzorni odbor se oglašavao više puta sa upozorenjima da mediji krše izborna pravila, "izbornu tišinu", da se "ne obaziru na zakonske obaveze, ni na elementarni moral", podnosio je i prekršajne prijave... Ove "prozivke" su, praktično, jedino što nadzorni odbor i može da čini, sve ostalo je u nadležnosti drugih organa. Tako, na primer, nadzorni odbor bez odlaganja daje inicijativu za "pokretanje postupka pred nadležnim državnim organom, ako bilo koji učesnik u izbornoj kampanji svojim ponašanjem poziva na nasilje, širi nacionalnu, versku ili rasnu mržnju, ili podstiče na neravnopravnost polova". Nadzorni odbor takođe može da se obrati javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata. Dakle, sve se svodi na to da odbor ukazuje na pojave. U praksi ranijih nadzornih odbora događalo se da ni sami njegovi članovi nisu mogli da se saglase oko pojedinih pitanja. Bilo je i smešnih situacija, pa je, recimo, sredinom devedesetih jedan član tadašnjeg nadzornog odbora, inače profesor Beogradskog univerziteta, protestovao što ga nema u biračkom spisku, da bi se ispostavilo kako je sam kriv za to. Ovaj profesor se odjavio u Srbiji i prijavio u Crnoj Gori, a sve zbog povoljnije nabavke automobila!

Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, prema rečima njenog funkcionera Marka Karadžića, smatra da odbor treba da bude formiran, jer je "to neophodan uslov za održavanje izbora u fer i demokratskoj atmosferi". Međutim, problem je što bi nadzorni odbor, po zakonu, trebalo da formira Narodna skupština Srbije, a teško da će se ona više sastajati.

Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kaže za "Politiku" da nadzorni odbor mora da bude formiran, ali kad smo pitali da li bi radikali omogućili zasedanje parlamenta, odgovorio nam je da "u ovom trenutku ne može da se bavi tim pitanjem". Ni u DSS-u nisu bili radi da se time "bave u ovom trenutku".

Sanja Čeković, potpredsednik SPO-a, međutim, kaže da je priča o odboru nepotrebna. Ona ističe da ne vidi kako bi taj odbor doprineo boljoj kampanji, "o tome bi trebalo da vodimo svi računa".

Suzana Grubješić, član Predsedništva G17 plus, kaže da njena stranka ne bi prisustvovala sednici parlamenta ukoliko bi ona bila zakazana samo zbog nadzornog odbora i podseća da bi G17 plus učestvovao samo ako se radi o nacionalnim i državnim interesima. Osim toga, dodaje, "meni ovo liči na onu priču o tome da kad ne znaš kako bi rešio neki problem, formiraš odbor ili komisiju". Prema njenim rečima, taj posao je trebalo uraditi na vreme, a ne sad kad kampanja uveliko traje.