Надзорни одбор на "дугом штапу"

Републичка изборна комисија затражила је од владе да предузме хитне мере ради формирања надзорног одбора за праћење предизборних активности, а влада је најавила да ће урадити свој део посла. У међувремену је и Либерално демократска партија Чедомира Јовановића тражила формирање овог тела, али, судећи по првим реакцијама представника посланичких група, слаби су изгледи да надзорни одбор буде формиран.

У опису посла надзорног одбора, према Закону о избору народних посланика, пише да он "надзире поступке политичких странака, кандидата и средстава јавног обавештавања у току изборних активности". Надзорни одбор има десет чланова од којих половину, на предлог владе, именује Народна скупштина Србије, а половина се именује на предлог посланичких група у парламенту, и то из редова истакнутих јавних радника, под условом да они нису чланови органа политичких странака које учествују на изборима. Председника надзорног одбора бирају његови чланови између себе, и то тајним гласањем.

Последњи надзорни одбор био је формиран за праћење парламентарних децембарских избора 2000. године, а његов председник је била Елена Божић-Талијан, иначе сада кандидат СРС-а за посланика. Овај надзорни одбор се оглашавао више пута са упозорењима да медији крше изборна правила, "изборну тишину", да се "не обазиру на законске обавезе, ни на елементарни морал", подносио је и прекршајне пријаве... Ове "прозивке" су, практично, једино што надзорни одбор и може да чини, све остало је у надлежности других органа. Тако, на пример, надзорни одбор без одлагања даје иницијативу за "покретање поступка пред надлежним државним органом, ако било који учесник у изборној кампањи својим понашањем позива на насиље, шири националну, верску или расну мржњу, или подстиче на неравноправност полова". Надзорни одбор такође може да се обрати јавности ради заштите моралног интегритета личности кандидата. Дакле, све се своди на то да одбор указује на појаве. У пракси ранијих надзорних одбора догађало се да ни сами његови чланови нису могли да се сагласе око појединих питања. Било је и смешних ситуација, па је, рецимо, средином деведесетих један члан тадашњег надзорног одбора, иначе професор Београдског универзитета, протестовао што га нема у бирачком списку, да би се испоставило како је сам крив за то. Овај професор се одјавио у Србији и пријавио у Црној Гори, а све због повољније набавке аутомобила!

Либерално демократска партија Чедомира Јовановића, према речима њеног функционера Марка Караџића, сматра да одбор треба да буде формиран, јер је "то неопходан услов за одржавање избора у фер и демократској атмосфери". Међутим, проблем је што би надзорни одбор, по закону, требало да формира Народна скупштина Србије, а тешко да ће се она више састајати.

Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, каже за "Политику" да надзорни одбор мора да буде формиран, али кад смо питали да ли би радикали омогућили заседање парламента, одговорио нам је да "у овом тренутку не може да се бави тим питањем". Ни у ДСС-у нису били ради да се тиме "баве у овом тренутку".

Сања Чековић, потпредседник СПО-а, међутим, каже да је прича о одбору непотребна. Она истиче да не види како би тај одбор допринео бољој кампањи, "о томе би требало да водимо сви рачуна".

Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, каже да њена странка не би присуствовала седници парламента уколико би она била заказана само због надзорног одбора и подсећа да би Г17 плус учествовао само ако се ради о националним и државним интересима. Осим тога, додаје, "мени ово личи на ону причу о томе да кад не знаш како би решио неки проблем, формираш одбор или комисију". Према њеним речима, тај посао је требало урадити на време, а не сад кад кампања увелико траје.