KOTLET IZ POLjSKE

Kada se idući put budu sreli, Putin i šefovi Evropske unije imaće na stolu za obed "kotlet iz Poljske", obećao je predsednik Komisije EU Barozo.

Nije bilo aplauza, ali u Helsinkiju, ovo nije bio izraz zaokupljenosti državnika jelovnikom, već uzdah olakšanja – s obzirom da je "stejk" obećan smesta posle priznanja predsednika Putina da je meso iz Poljske zapravo "vrlo kvalitetno". Rečnikom sveta koji čita novine, to znači "idemo dalje". Rusi su, dakle, pristali da podignu graničnu rampu pred kamionima s polutkama iz Poljske. Ali, zauzvrat, Varšava se izgleda lišava poslednjeg Evropi razumljivog razloga, kojim je još mogla ometati sporazum Brisela i Moskve o odnosima EU i Rusije tokom sledećih deset godina. A u bojkot zbližavanja, Poljska je uložila mnogo političke energije.

Pregovori o budućem obnovljenom ugovoru s Moskvom, počeće pod predsedavanjem Berlina. Nemačka je nadahnuta da, koristeći šestomesečni mandat koordinatora, pridoda odnosima Evrope i Rusije jedno novo, obećavajuće poglavlje.

U pojedinostima štampe o diplomatskom dokumentu za tu priliku, pominju se insistiranje na "širem razvoju rusko-evropskog partnerstva", želja da se da "jasan signal da je Rusija u Evropi dobrodošla" i stav, po kojem će Rusija "ostati ključni partner Nemačke i EU".

Berlin nastoji da naboj sopstvenog pozitivnog iskustva s Rusima pretoči u nasleđe Evropljana. Možda bi ono moglo biti temelj u traganju "za vizijom" u odnosima Brisela i Moskve – tim rečima se obično opisuje element predviđanja, uračunat u razmišljanjima o budućnosti.

Čega sve ima u tom "paketu" nemačkog iskustva s Rusijom? Izgleda, najviše uzajamnog poverenja i osećanja da se Nemci i Rusi mogu jedni na druge osloniti. Kontradiktorno, sa stanovišta onog što su jedni drugima u različitim prilikama, a najviše sredinom dvadesetog veka činili – međutim, u tom "prekaljivanju" i Rusi i Nemci su izgleda jedni o drugima dovoljno i naučili. U svakom slučaju, posle "istorije", počeli su sa svojim novonađenim međusobnim poverenjem.

Bivši kancelar Šreder piše o svojim državničkim uspomenama, pa navodi na primer epizodu s Putinom, u Bundestagu (2001) – kada šef Rusije, u polučasovnom govoru, podseća nemačke poslanike da je Rusija prema Nemačkoj uvek gajila "posebna osećanja". Nemačka je centar evropske kulture, za koju je mnogo urađeno i u Rusiji...

Produžetak bez mržnje – samo su retki narodi sposobni da steknu i primene takav nauk. Drugi se obično uvek vraćaju na početak i plaćaju ceh za još jedan krug.

Rusko-nemačka konstruktivnost potvrđena je delima. Berlin je najveći ekonomski i politički partner Moskve u Evropi. U Rusiji je aktivno više od četiri i po hiljade nemačkih kompanija. "Simens" je možda i jedina inostrana firma propuštena do suvlasništva u delu ruske vojne industrije. Kruna svega je direktni gasovod dnom Baltika koji će biti centralna arterija u snabdevanju Evrope ruskim gasom. Sve je to epilog nečeg "sondiranog" još u vreme Adenauera, produženog dobrim razumevanjem Jeljcina i Kola, pa Putina i Šredera i (uprkos pesimistima), dobrim razumevanjem Putina sa kancelarkom Merkelovom.

Ako se Evropa Rusije i Evropa Zapada ikada ujedine, o čemu se sve češće diskutuje, ali uz zaključak da je to pitanje o kojem će se odluka doneti možda u daljoj budućnosti, kičma takve integracije protezaće se verovatno linijom Berlin – Moskva. "Vizionarstvo" tog roda i jeste to što, međutim, zabrinjava Poljake, do mere da već dugo prigovaraju Nemačkoj, a ne pronalaze vreme i volju da poprave odnose sa Rusijom.

Bivši predsednik Poljske Kvašnjevski u svojevremenom govoru o gasovodu kaže da je to sporazum sklopljen "nad glavama Poljaka" . Ne samo nad glavama Poljaka – "... i nad glavama EU!"

Ko je pročitao makar stranicu istorije zna na šta su mogli misliti u Varšavi. U Drugom svetskom ratu, Poljska je teško platila svoj "sendvič položaj" između SSSR i Nemačke. Posle rata, Čerčil je Poljake velikodušno prepustio Staljinu.

Ono što su, kao teret događaja u prošlosti, u svojim odnosima uspešno prevazišli Nemačka i Rusija, nije uspelo Poljskoj i Rusiji. Približavanje Moskve Briselu uznemirilo je Varšavu. Poremetilo je osećaj bezbednosti koji je Poljska stekla ulaskom u EU i NATO. Prevladao je strah da neko možda još jednom sprema namirivanje na račun Poljaka.

Potezanje veta na pregovore o daljim odnosima EU i Rusije, obrazloženo obustavom ruskog uvoza mesa iz Poljske, svelo se na nejaki pokušaj otpora procesu koji se izgleda ne može zaustaviti. Pa je taj otpor nekako tako i uklonjen – šalom da će se lakoća izlaza proslaviti kotletom iz Poljske.