КОТЛЕТ ИЗ ПОЉСКЕ

Када се идући пут буду срели, Путин и шефови Европске уније имаће на столу за обед "котлет из Пољске", обећао је председник Комисије ЕУ Барозо.

Није било аплауза, али у Хелсинкију, ово није био израз заокупљености државника јеловником, већ уздах олакшања – с обзиром да је "стејк" обећан сместа после признања председника Путина да је месо из Пољске заправо "врло квалитетно". Речником света који чита новине, то значи "идемо даље". Руси су, дакле, пристали да подигну граничну рампу пред камионима с полуткама из Пољске. Али, заузврат, Варшава се изгледа лишава последњег Европи разумљивог разлога, којим је још могла ометати споразум Брисела и Москве о односима ЕУ и Русије током следећих десет година. А у бојкот зближавања, Пољска је уложила много политичке енергије.

Преговори о будућем обновљеном уговору с Москвом, почеће под председавањем Берлина. Немачка је надахнута да, користећи шестомесечни мандат координатора, придода односима Европе и Русије једно ново, обећавајуће поглавље.

У појединостима штампе о дипломатском документу за ту прилику, помињу се инсистирање на "ширем развоју руско-европског партнерства", жеља да се да "јасан сигнал да је Русија у Европи добродошла" и став, по којем ће Русија "остати кључни партнер Немачке и ЕУ".

Берлин настоји да набој сопственог позитивног искуства с Русима преточи у наслеђе Европљана. Можда би оно могло бити темељ у трагању "за визијом" у односима Брисела и Москве – тим речима се обично описује елемент предвиђања, урачунат у размишљањима о будућности.

Чега све има у том "пакету" немачког искуства с Русијом? Изгледа, највише узајамног поверења и осећања да се Немци и Руси могу једни на друге ослонити. Контрадикторно, са становишта оног што су једни другима у различитим приликама, а највише средином двадесетог века чинили – међутим, у том "прекаљивању" и Руси и Немци су изгледа једни о другима довољно и научили. У сваком случају, после "историје", почели су са својим новонађеним међусобним поверењем.

Бивши канцелар Шредер пише о својим државничким успоменама, па наводи на пример епизоду с Путином, у Бундестагу (2001) – када шеф Русије, у получасовном говору, подсећа немачке посланике да је Русија према Немачкој увек гајила "посебна осећања". Немачка је центар европске културе, за коју је много урађено и у Русији...

Продужетак без мржње – само су ретки народи способни да стекну и примене такав наук. Други се обично увек враћају на почетак и плаћају цех за још један круг.

Руско-немачка конструктивност потврђена је делима. Берлин је највећи економски и политички партнер Москве у Европи. У Русији је активно више од четири и по хиљаде немачких компанија. "Сименс" је можда и једина инострана фирма пропуштена до сувласништва у делу руске војне индустрије. Круна свега је директни гасовод дном Балтика који ће бити централна артерија у снабдевању Европе руским гасом. Све је то епилог нечег "сондираног" још у време Аденауера, продуженог добрим разумевањем Јељцина и Кола, па Путина и Шредера и (упркос песимистима), добрим разумевањем Путина са канцеларком Меркеловом.

Ако се Европа Русије и Европа Запада икада уједине, о чему се све чешће дискутује, али уз закључак да је то питање о којем ће се одлука донети можда у даљој будућности, кичма такве интеграције протезаће се вероватно линијом Берлин – Москва. "Визионарство" тог рода и јесте то што, међутим, забрињава Пољаке, до мере да већ дуго приговарају Немачкој, а не проналазе време и вољу да поправе односе са Русијом.

Бивши председник Пољске Квашњевски у својевременом говору о гасоводу каже да је то споразум склопљен "над главама Пољака" . Не само над главама Пољака – "... и над главама ЕУ!"

Ко је прочитао макар страницу историје зна на шта су могли мислити у Варшави. У Другом светском рату, Пољска је тешко платила свој "сендвич положај" између СССР и Немачке. После рата, Черчил је Пољаке великодушно препустио Стаљину.

Оно што су, као терет догађаја у прошлости, у својим односима успешно превазишли Немачка и Русија, није успело Пољској и Русији. Приближавање Москве Бриселу узнемирило је Варшаву. Пореметило је осећај безбедности који је Пољска стекла уласком у ЕУ и НАТО. Превладао је страх да неко можда још једном спрема намиривање на рачун Пољака.

Потезање вета на преговоре о даљим односима ЕУ и Русије, образложено обуставом руског увоза меса из Пољске, свело се на нејаки покушај отпора процесу који се изгледа не може зауставити. Па је тај отпор некако тако и уклоњен – шалом да ће се лакоћа излаза прославити котлетом из Пољске.