Umešan i Berezovski

TRAGOM VESTI
Tragovi zračenja radioaktivnog izotopa polonijum 210, kojim je početkom novembra otrovan prebegli ruski agent u Veliku Britaniju Aleksander Litvinjenko, otkriveni su i u kancelariji ruskog multimilijardera Borisa Berezovskog. Ruski tajkun i poznanik žrtve, živi u emigraciji u Londonu. Kontaminacija je registrovana i u službenim prostorijama obezbeđenja koje je Berezovski angažovao zarad lične zaštite.

Londonska policija "zapečatila" je u međuvremenu dve pomenute lokacije. Pri tom je odbila da bliže pojasni vezu između tragova zračenja i uloge korisnika lokacija.

Izostao je, pre svega, odgovor na pitanje koje budi najviše nedoumica – da li su Berezovski i njegovi telohranitelji bili (sa)učesnici u atentatu na Litvinjenka, potencijalne, ili pak kolateralne žrtve? Nivo novih otkrića, ipak, naložio je izmenu policijske terminologije u vezi sa ovim slučajem. Umesto o "neobjašnjivom" smrtnom slučaju Litvinjenka, zvanično se govori o istrazi smrtnog slučaja koji budi "izvesne sumnje".

Laboratorija broj 12

Slučaj trovanja bivšeg ruskog obaveštajnog oficira Litvinjenka, koji je u međuvremenu prerastao u internacionalnu aferu, ukazuje na verodostojnost tek dve pretpostavke.

Prvo, više je nego izvesno da je Litvinjenko otrovan radioaktivnim izotopom polonijuma koji uzrokuje laganu, ali neminovnu smrt. Reč je, dakle, ne samo o smrtnoj presudi, već i o nagoveštaju surove osvete nekim drugim akterima tajnih špijunskih nadmetanja.

Drugo, ovakav "karakter akcije" umanjuje verodostojnost spekulacija o intervenciji po nalogu  ruskog državnog vrha. Zaključak se nameće na osnovu izjava koje su dali predstavnici kontinentalnih obaveštajnih službi, od nemačkog BND-a do britanskih MI5 i MI6. U zapadnoevropskim obaveštajnim krugovima, međutim, ne isključuje se mogućnost umešanosti takozvanih autonomnih obaveštajnih krugova Rusije. Prstom se upire na unutrašnju obaveštajnu službu FSB i na Službu za intervencije u inostranstvu, SVZ.

Kao posredni dokaz navodi se neophodnost sofisticirane tehnologije da bi se proizveo otrov na bazi radioaktivnog izotopa polonijum 210. Sumnja se da je on proizvod ozloglašene ruske Laboratorije broj 12. Ova tajna laboratorija je od 1921. godine razvijala za potrebe sovjetskog KGB-a biološke otrove, koji ne ostavljaju tragove. Jedan od njih bio je "ricin", kojim je ubijen bugarski disident Georgi Markov 1978. godine.

Prema svedočenju bivšeg ruskog agenta prebeglog u Australiju, Aleksandra Kuzminova, takozvana trovačnica KGB-a potpuno je renovirana 2005. godine i nalazi se na raspolaganju službi naslednica KGB-a.

Italijanska zagonetka

Nedoumice druge vrste povezane su za motive Litvinjenkovog ubistva.

Bezmalo iz časa u čas otkrivaju se nove indicije. Jedna od njih odnosi se na navodnu nameru Litvinjenka da na zapadu obelodani listu žrtava čistki u  naftnom koncernu "Jukos". Druga pretpostavka povezana je za osvetu Litvinjenku zbog zlodela koja je sam počinio ili naložio. Nekadašnji pukovnik FSB-a bio je zadužen za likvidaciju nepodobnih javnih ličnosti, od privrednih magnata, preko političara do kritičara režima.

Najveću nedoumicu, ipak, budi Litvinjenkov sastanak sa Mariom Skaramelom. Istražitelj po nalogu italijanskog parlamenta ne samo da se bavio razotkrivanjem infiltriranih ruskih agenata u strukture italijanske vlasti, uključujući tu i zavrbovane italijanske građane, već je bio jedan od najistaknutijih evropskih istražitelja ilegalne trgovine radioaktivnim materijalima.