Умешан и Березовски

ТРАГОМ ВЕСТИ
Трагови зрачења радиоактивног изотопа полонијум 210, којим је почетком новембра отрован пребегли руски агент у Велику Британију Александер Литвињенко, откривени су и у канцеларији руског мултимилијардера Бориса Березовског. Руски тајкун и познаник жртве, живи у емиграцији у Лондону. Контаминација је регистрована и у службеним просторијама обезбеђења које је Березовски ангажовао зарад личне заштите.

Лондонска полиција "запечатила" је у међувремену две поменуте локације. При том је одбила да ближе појасни везу између трагова зрачења и улоге корисника локација.

Изостао је, пре свега, одговор на питање које буди највише недоумица – да ли су Березовски и његови телохранитељи били (са)учесници у атентату на Литвињенка, потенцијалне, или пак колатералне жртве? Ниво нових открића, ипак, наложио је измену полицијске терминологије у вези са овим случајем. Уместо о "необјашњивом" смртном случају Литвињенка, званично се говори о истрази смртног случаја који буди "извесне сумње".

Лабораторија број 12

Случај тровања бившег руског обавештајног официра Литвињенка, који је у међувремену прерастао у интернационалну аферу, указује на веродостојност тек две претпоставке.

Прво, више је него извесно да је Литвињенко отрован радиоактивним изотопом полонијума који узрокује лагану, али неминовну смрт. Реч је, дакле, не само о смртној пресуди, већ и о наговештају сурове освете неким другим актерима тајних шпијунских надметања.

Друго, овакав "карактер акције" умањује веродостојност спекулација о интервенцији по налогу  руског државног врха. Закључак се намеће на основу изјава које су дали представници континенталних обавештајних служби, од немачког БНД-а до британских МИ5 и МИ6. У западноевропским обавештајним круговима, међутим, не искључује се могућност умешаности такозваних аутономних обавештајних кругова Русије. Прстом се упире на унутрашњу обавештајну службу ФСБ и на Службу за интервенције у иностранству, СВЗ.

Као посредни доказ наводи се неопходност софистициране технологије да би се произвео отров на бази радиоактивног изотопа полонијум 210. Сумња се да је он производ озлоглашене руске Лабораторије број 12. Ова тајна лабораторија је од 1921. године развијала за потребе совјетског КГБ-а биолошке отрове, који не остављају трагове. Један од њих био је "рицин", којим је убијен бугарски дисидент Георги Марков 1978. године.

Према сведочењу бившег руског агента пребеглог у Аустралију, Александра Кузминова, такозвана тровачница КГБ-а потпуно је реновирана 2005. године и налази се на располагању служби наследница КГБ-а.

Италијанска загонетка

Недоумице друге врсте повезане су за мотиве Литвињенковог убиства.

Безмало из часа у час откривају се нове индиције. Једна од њих односи се на наводну намеру Литвињенка да на западу обелодани листу жртава чистки у  нафтном концерну "Јукос". Друга претпоставка повезана је за освету Литвињенку због злодела која је сам починио или наложио. Некадашњи пуковник ФСБ-а био је задужен за ликвидацију неподобних јавних личности, од привредних магната, преко политичара до критичара режима.

Највећу недоумицу, ипак, буди Литвињенков састанак са Мариом Скарамелом. Истражитељ по налогу италијанског парламента не само да се бавио разоткривањем инфилтрираних руских агената у структуре италијанске власти, укључујући ту и заврбоване италијанске грађане, већ је био један од најистакнутијих европских истражитеља илегалне трговине радиоактивним материјалима.