I Titov pionir u Parmi

U Teatru Due, u italijanskom gradu Parmi, nova sezona počela je neobičnim spektaklom "Manifest komunističke partije", prema Marksu i Engelsu. Više italijanskih i nemačkih teatara i univerziteta okupilo se oko projekta u kojem vidimo i imena naše Anđele Gregović i "našeg" (Politikinog) laureata sa lanjskog, 39. Bitefa – Hajnera Gebelsa.
Ideja o savremenom scenskom čitanju dela poznatog i kao "Komunistički manifest" potekla je od Valtera Le Molija, upravnika uglednog torinskog Teatra Stabile, s tim da je realizuje grupa mladih umetnika iz Italije i Nemačke, vođena rukom koordinatora kakav je Hajner Gebels, istaknuti reditelj i kompozitor. Podsećamo da je ovog nemačkog umetnika prošle godine nagradio Politikin žiri za predstavu "Era-Ritja-Ritjaka – Muzej fraza" (po dnevničkim beleškama Elijasa Kanetija), realizovanu u Lozani. Baš kao i ove godine Francuza Morisa Bežara čija je trupa, iz istog švajcarskog grada, zatvorila 40. Bitef predstavom "Balet za život".

Što se Beograđanke Anđele Gregović tiče, ona se našla u pozorišnom "Komunističkom manifestu" jer živi i radi u Italiji. U ovom tematskom scenskom "mozaiku" ona je "Poslednji Titov pionir". Tako se, naime, zove njen prilog koji je kao autor i izvođač u najkraćem predstavila:

– To je jedan realan prikaz porodice dve generacije unazad, tu je i flert sa figurom Josipa Broza koga pamtim sa distance dokumentarnog materijala, zatim animirana uvertira nasilja, intervjui sa filozofima Dragoljubom Mićunovićem i Mihailom Markovićem, o Marksovim teoremama i greškama... Sve uz zvuke Dmitrija Šostakoviča, Mulatu Astatke i partizanskih pesama.

Od nje smo takođe čuli da će "Manifest" narednog februara videti i publika u frankfurtskom Muzonturm teatru i pomenutom Teatru Stabile u Torinu. I na kraju još jedno malo podsećanje: Anđela Gregović je ovde, u aprilu, debitovala kao operski reditelj. Bilo je to na sceni "Raša Plaović" u Narodnom pozorištu, gde je radila postavku kamerne opere "Mocart i Salijeri" Rimskog-Korsakova, koji se inspirisao jednom od takozvanih "malih tragedija" Aleksandra Puškina.