Život u mračnom stanu

U gotovo polovini domova koje obilaze patronažne sestre u Srbiji glavni problem je – nezaposlenost. Nezaposlenost majki je prisutna u 49 odsto porodica, a u 39,8 odsto porodica oba su roditelja nezaposlena. U 12 odsto porodica evidentirana je potreba za socijalnom pomoći, primitivnost je zabeležena u osam odsto, a nepismenost u 8,5 odsto familija. Ratno iskustvo i traume direktno su pogodili 12,5 odsto uzorkom obuhvaćenih porodica.

Patronažne sestre nisu ništa ocenjivale "odoka", već u skladu sa Unicefovim programom "Uključivanje u socijalne tokove i promocija zdravlja porodice", koristeći ličnu kartu porodice, ali i kompjuterski program usklađen sa "Vodičem dobre prakse za rad patronažnih sestara u porodici".

Porodična situacija je "snimljena" na području Leskovca, Vranja, Novog Pazara i Užica. Međutim, važno je reći da ova analiza nije obuhvatila, na primer, Beograd ili glavne regionalne centre.

Dvadeset patronažnih sestara iz tamošnjih domova zdravlja tokom kućnih poseta od juna do oktobra 2005. godine prikupile su važne podatke uz pomoć kojih je moguće steći sliku kako izgledaju domovi porodica u Srbiji i uslovi života i zdravlja u njima. Uzorak istraživanja obuhvatio je 992 porodice sa ukupno 4.150 članova, a među njima najviše je četvoročlanih domaćinstava.

Sestre su mogle da procene da u svakoj desetoj porodici postoji rizik od zanemarivanja. Nema, izgleda, više u Srbiji pravila koje je odolevalo i najtežim vremenima da za decu uvek svega mora da bude: ocena je da rizik od zanemarivanja prati 36,8 odsto dece u tih 9,5 odsto porodica, rizik zanemarivanja kod žena je čak 47,4 odsto, a ni prema svojim starima nismo, ni u tim manjim gradskim sredinama više tako brižni: rizik zanemarivanja procenjen je na 15,8 odsto.

U tri odsto od 794 porodice, koje imaju neki od psihosocijalnih rizika, alkoholizam je registrovan u tri odsto porodica, a u četiri procenta mentalni poremećaji.

Patronažne sestre su se, naravno, najviše bavile zdravljem novorođenčadi i zaključile da su najviše posla imale s patološkim žuticama i posleporođajnom asfiksijom, a zanimljivo je da je kao treći problem navedena mala telesna težina novorođene bebe. Bebe su sve lakše na rođenju. Kad se patronažne sestre bave zdravljem odraslih, najviše posla imaju kod obolelih od  srca i cirkulacije. Čak trećina onih kojima treba pomoć patronaže imaju koronarnu bolest, a slede problemi nastali kao posledica debljine i moždanih udara.

Sestre su imale obavezu i da ocenjuju 12 osnovnih uslova stanovanja, koje bi stan ili kuća trebalo da zadovolje da bi moglo da se kaže da ljudi žive u adekvatnim prostorima.

Među porodicama uključenim u analizu, u stanu živi 19,9 odsto, u kući 63,1 procenat, a 17 odsto familija žive kao podstanari. U vlažnom stanu živi osam, a u mračnom devet odsto familija. Kupatilo uopšte nema 2,4 odsto porodica. Van stana toalet ima 12,1 odsto. Čisto i uredno bilo je u 75 odsto stanova i kuća, a za 13 odsto porodica konstatovano je "stanje koje bi se najlakše moglo opisati izrazom haos".

Patronažne sestre su u dve trećine porodica dočekane ljubazno, dok bi se prijateljskim dočekom moglo nazvati ono što ih je dočekalo u 30 odsto familija, a u 11 procenata doček je bio hladan i nepoverljiv. Kod 15,5 odsto očeva i 17 odsto majki registrovana je zapuštenost, mada su u većini porodica roditelji odavali zdrav izgled i izgledali su čisto i uredno. U komunikaciji s patronažnom sestrom oko 85 odsto majki bilo je vrlo raspoloženo za priču, ali je nasuprot tome, 37 odsto očeva bilo ćutljivo.

Prikupljene podatke obradili su stručnjaci beogradskog Zavoda za javno zdravlje i nedavno objavili rad "Promocija zdravlja – u susret potrebama porodice i zajednice". Rad su potpisale dr Svetlana Janković, dr Dušica Matijević, dr Ljiljana Sokol-Janković i više medicinske sestre Anđelka Kotević i Aleksandra Vučković.