Живот у мрачном стану

У готово половини домова које обилазе патронажне сестре у Србији главни проблем је – незапосленост. Незапосленост мајки је присутна у 49 одсто породица, а у 39,8 одсто породица оба су родитеља незапослена. У 12 одсто породица евидентирана је потреба за социјалном помоћи, примитивност је забележена у осам одсто, а неписменост у 8,5 одсто фамилија. Ратно искуство и трауме директно су погодили 12,5 одсто узорком обухваћених породица.

Патронажне сестре нису ништа оцењивале "одока", већ у складу са Уницефовим програмом "Укључивање у социјалне токове и промоција здравља породице", користећи личну карту породице, али и компјутерски програм усклађен са "Водичем добре праксе за рад патронажних сестара у породици".

Породична ситуација је "снимљена" на подручју Лесковца, Врања, Новог Пазара и Ужица. Међутим, важно је рећи да ова анализа није обухватила, на пример, Београд или главне регионалне центре.

Двадесет патронажних сестара из тамошњих домова здравља током кућних посета од јуна до октобра 2005. године прикупиле су важне податке уз помоћ којих је могуће стећи слику како изгледају домови породица у Србији и услови живота и здравља у њима. Узорак истраживања обухватио је 992 породице са укупно 4.150 чланова, а међу њима највише је четворочланих домаћинстава.

Сестре су могле да процене да у свакој десетој породици постоји ризик од занемаривања. Нема, изгледа, више у Србији правила које је одолевало и најтежим временима да за децу увек свега мора да буде: оцена је да ризик од занемаривања прати 36,8 одсто деце у тих 9,5 одсто породица, ризик занемаривања код жена је чак 47,4 одсто, а ни према својим старима нисмо, ни у тим мањим градским срединама више тако брижни: ризик занемаривања процењен је на 15,8 одсто.

У три одсто од 794 породице, које имају неки од психосоцијалних ризика, алкохолизам је регистрован у три одсто породица, а у четири процента ментални поремећаји.

Патронажне сестре су се, наравно, највише бавиле здрављем новорођенчади и закључиле да су највише посла имале с патолошким жутицама и послепорођајном асфиксијом, а занимљиво је да је као трећи проблем наведена мала телесна тежина новорођене бебе. Бебе су све лакше на рођењу. Кад се патронажне сестре баве здрављем одраслих, највише посла имају код оболелих од  срца и циркулације. Чак трећина оних којима треба помоћ патронаже имају коронарну болест, а следе проблеми настали као последица дебљине и можданих удара.

Сестре су имале обавезу и да оцењују 12 основних услова становања, које би стан или кућа требало да задовоље да би могло да се каже да људи живе у адекватним просторима.

Међу породицама укљученим у анализу, у стану живи 19,9 одсто, у кући 63,1 проценат, а 17 одсто фамилија живе као подстанари. У влажном стану живи осам, а у мрачном девет одсто фамилија. Купатило уопште нема 2,4 одсто породица. Ван стана тоалет има 12,1 одсто. Чисто и уредно било је у 75 одсто станова и кућа, а за 13 одсто породица констатовано је "стање које би се најлакше могло описати изразом хаос".

Патронажне сестре су у две трећине породица дочекане љубазно, док би се пријатељским дочеком могло назвати оно што их је дочекало у 30 одсто фамилија, а у 11 процената дочек је био хладан и неповерљив. Код 15,5 одсто очева и 17 одсто мајки регистрована је запуштеност, мада су у већини породица родитељи одавали здрав изглед и изгледали су чисто и уредно. У комуникацији с патронажном сестром око 85 одсто мајки било је врло расположено за причу, али је насупрот томе, 37 одсто очева било ћутљиво.

Прикупљене податке обрадили су стручњаци београдског Завода за јавно здравље и недавно објавили рад "Промоција здравља – у сусрет потребама породице и заједнице". Рад су потписале др Светлана Јанковић, др Душица Матијевић, др Љиљана Сокол-Јанковић и више медицинске сестре Анђелка Котевић и Александра Вучковић.