Društvo organizovanog haosa

Zvečan – „Slušaj,ćale, ne mogu ja ovo da podnesem! Dosta nam je svega“,viče mladić, punih džepova kamenja,spreman da se bije protiv nekih vojnika i sile koju jedva nazire u polumraku mesta Rudare na barikadi kod Zvečana. Ne mogu nikako da ga obuzdaju ni vršnjaci ni stariji, pa čak ni predsednik opštine Zvečan Dragiša Milović koji „smiruje dete“, dok tinejdžer kao u transu ponavlja: „Ponižen sam, ponižen sam!“ Viče u onom avetinjskom polumraku, dok helikopter kruži iznad okupljene mase i snažnim snopom svetla pretražuje okolinu.

Akcija specijalaca iz Prištine kojom se želela uspostaviti državnost Kosova na severu Pokrajine izvršila je najveću mobilizaciju srpskog stanovništva u opštinama Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić od sukoba 1999. Jedno prijatno letnje veče,za samo nekoliko minuta,eksplodiralo je u potpunihaos i atmosferu koja je na ulice izvela hiljade i hiljade građana sa severa Kosova i Metohije.

Kreatori akcije iz Prištine procenili su da je sever dovoljno uspavan, da su ljudi otišli na odmore i da je strategija otupljivanja srpske oštrice,uključujući i velike svote novca u najavi,uticala da Srbi mirno i uz sporadične incidente prihvate suverenitet Kosova.

„Kosovo je društvo organizovanog haosa“, smatra profesor Milojica Šutović. Vlasništvo nad tim haosom je uglavnom poznato i nalazi se većinski u rukama prištinskih vlasti jer haos i njegovo izazivanje donosi sigurnu moć, političku budućnost, ekonomski i nacionalni profit. Suočen sa ekonomskom bedom, kriminalom, različitim političkim interesima, nesređenom statusnom situacijom, sudskim optužnicama protivključnihljudi (Fatmir Limaj), istragom o trgovini organima, gubitkom u pregovorima s Beogradom, Hašim Tači je rešio da uz pomoć svojih međunarodnih mentora napravi problem. Haos je ključno sredstvo Tačijevog uspeha.

Pogrom 17. marta 2004. godine doneo mu je priznanje nezavisnosti, a od haosa koji je započeo 25. jula očekuje da mu donese „zaokruživanje suvereniteta zemlje“, konačni poraz Srba, a a najveći dobitak je sigurna vlast za svoje OVK elite. Krenuo je ishitreno na severne Srbe, posvađao se sa Euleksom, naredio – pa povukao odluku o prekidu odnosa sa ovom misijom, posle drugog dana obratio se naciji, gotovo kao poražen čovek pod očiglednim pritiscima. Konferencija je više ličila na komemoraciju. Preminuo je ranjeni policajac kogaje poslao na sever a iza njega je ostalo troje dece.

Onda je došlo paljenje Jarinja i „mala pomoć“ stranih prijatelja, suvereni gospodar Kosova je prebrodio krizu i rekao da nema odstupanja. Srbi su po ko zna koji put podlegli provokacijama, a slika upaljenih baraka i kontejnera otišla je u svet. Posle manje od dva dana bili su u podređenom položaju i prisiljeni na pregovore o tome šta Hašim hoće da ima na prelazima Brnjak i Jarinje. On je povukao jedinice ROSU, a Srbima podmetnuo instrumentalizovani Kfori sada čeka ishod njihovog sukoba. I ovog puta Srbi su pobedili Tačija, onoliko koliko je njemu potrebno. U borbu protiv Srba uključila se moćna međunarodna zajednica.

U međuvremenu,Priština je izvršila sveukupnu unutrašnju mobilizaciju. Slike sa sahrane poginulog specijalca iste su i zapaljive kao i sve u proteklim decenijama. Menadžeri haosa za nekoliko sati mogu na ulice izvesti desetine hiljada ljudi koji „nemaju vođstvo“, ali imaju jasne ciljeve i mete. U takvoj situaciji više niko nije siguran – ni prijatelji, ni neprijatelji.

Nesreća u koju smo zapali zbog dva prelaza,koji jednima znače život i prirodnu vezu, a drugima državnost i nacionalnu pobedu,izgleda nerešiva i preti da odnese još života. Imaju li Evropa (bez granica i prelaza) i Amerika snage da kažu: vaše balkanske granice ne treba da postoje, limene kućice i znakovi na njima ne znače ništa! Izgleda da nemaju. Za jedan deo međunarodnih zvaničnika podrška proizvođačima haosa je važan interes. Oni će, ako treba, biti proglašeni faktorima mira i stabilnosti u trenutku dok budu sahranjivali žrtve svojih suludih poteza. Granice će biti tvrđe, zidovi viši a kolutovi bodljikave žice iznova postavljani.

Šta će se desiti kada se jednog dana iza svega ovoga, žice, zidova i granica, sretnu onaj dečak s barikade i deca nastradalog Envera Zumberija? Kfora između njih neće biti!

Živojin Rakočević