Renta, dara i mera

Niš – Uskoro, u poslednjoj dekadi avgusta, u Nišu će biti održan 46. po redu Festival glumačkih ostvarenja, najveća smotra takve vrste ne samo u Srbiji nego i na balkanskim prostorima. Niški Filmski susreti, kako se popularnije zovu, trajaće od 20. do 25. avgusta, a u šest festivalskih večeri biće prikazana najnovija ostvarenja srpske kinematografije, filmovi snimljeni između dva festivala. Kao i svih prethodnih godina, svakako, u dane kada su glumci „vlasnici” Niša i kada je sve u njihovu čast, predviđene su tradicionalne, ali i nove propratne manifestacije – od nagrade za životno delo „Pavle Vuisić”, priznanja za najbolji glumački par „Ona i on”, do izložbi, tribina, susreta publike i druženja sa glumcima i mnogo toga drugog.

Zna se da je umetnički direktor ovogodišnjeg festivala glumac Dragan Vujić, a uskoro će biti saopšten i sastav žirija koji će odlučivati o mnogobrojnim nagradama, među kojima su najznačajnije i najprestižnije „Gran pri” za najboljeg glumca, kao i „Car Konstantin” za najbolju mušku i „Carica Teodora” za najbolju žensku glavnu ulogu.

U međuvremenu organizator, Niški kulturni centar (NKC) saopštio je da će prioritet u aktivnostima do festivala biti obezbeđenje najkvalitetnijeg tona i slike na Letnjoj pozornici u Niškoj tvrđavi, kako bi se pružilo vrhunsko zadovoljstvo i gledaocima i protagonistima tokom projekcija. Iz tog razloga opet će, za period trajanja niških susreta, biti unajmljena moderna oprema za projekcije filmova. Obrazlažući trenutno stanje da u Nišu nema nove, kvalitetne i mobilne opreme, i da je, da bi se kupila, potrebno između pet i deset miliona dinara, rečeno je da će se i ovog leta platiti između 400.000 i 500.000 dinara na ime rentiranja opreme.

U tu sumu ulaze troškovi za korišćenje dva savremena projektora i prateće angažovanje operatera zaduženih da postave opremu u kino-kabinu, montiraju je i demontiraju, kao i za transport do Niša i nazad do Beograda, odakle će biti dovezena.

Odmah je postavljeno pitanje da li festivalski grad, kakav je Niš, zaista ne može, sam iz budžeta, na kredit, ili uz pomoć sponzora, da pronađe tih „pet do deset miliona dinara, koliko košta oprema”, i tako je obezbedi za duže vreme, a ne da je uzima pod zakup i svakog leta plaća pola miliona dinara. Pitanje „da li je skuplja dara od mere”, opet se nametnulo, ali izbacilo na površinu i prostu računicu, koja se svakog leta ponavlja u Nišu: za desetak ili tek nešto više godina plaćanja rentirane opreme potroši se isto toliko para koliko bi koštala nova, makar i korišćena, ali savremena i kvalitetna. I koja bi ostala gradu i bila vlasništvo festivala i NKC-a… A možda je, kasnije, i rentirati i kroz iznajmljivanje je otplatiti?!

Ovako se posle svakog festivala odmah razmišlja kako u rentu uzeti opremu i sledeće godine i kako u nedogled odlaze pare koje se mogu mnogo bolje iskoristiti, a grad i dalje nema ono što mora da ima.

Toma Todorović