Рента, дара и мера

Ниш – Ускоро, у последњој декади августа, у Нишу ће бити одржан 46. по реду Фестивал глумачких остварења, највећа смотра такве врсте не само у Србији него и на балканским просторима. Нишки Филмски сусрети, како се популарније зову, трајаће од 20. до 25. августа, а у шест фестивалских вечери биће приказана најновија остварења српске кинематографије, филмови снимљени између два фестивала. Као и свих претходних година, свакако, у дане када су глумци „власници” Ниша и када је све у њихову част, предвиђене су традиционалне, али и нове пропратне манифестације – од награде за животно дело „Павле Вуисић”, признања за најбољи глумачки пар „Она и он”, до изложби, трибина, сусрета публике и дружења са глумцима и много тога другог.

Зна се да је уметнички директор овогодишњег фестивала глумац Драган Вујић, а ускоро ће бити саопштен и састав жирија који ће одлучивати о многобројним наградама, међу којима су најзначајније и најпрестижније „Гран при” за најбољег глумца, као и „Цар Константин” за најбољу мушку и „Царица Теодора” за најбољу женску главну улогу.

У међувремену организатор, Нишки културни центар (НКЦ) саопштио је да ће приоритет у активностима до фестивала бити обезбеђење најквалитетнијег тона и слике на Летњој позорници у Нишкој тврђави, како би се пружило врхунско задовољство и гледаоцима и протагонистима током пројекција. Из тог разлога опет ће, за период трајања нишких сусрета, бити унајмљена модерна опрема за пројекције филмова. Образлажући тренутно стање да у Нишу нема нове, квалитетне и мобилне опреме, и да је, да би се купила, потребно између пет и десет милиона динара, речено је да ће се и овог лета платити између 400.000 и 500.000 динара на име рентирања опреме.

У ту суму улазе трошкови за коришћење два савремена пројектора и пратеће ангажовање оператера задужених да поставе опрему у кино-кабину, монтирају је и демонтирају, као и за транспорт до Ниша и назад до Београда, одакле ће бити довезена.

Одмах је постављено питање да ли фестивалски град, какав је Ниш, заиста не може, сам из буџета, на кредит, или уз помоћ спонзора, да пронађе тих „пет до десет милиона динара, колико кошта опрема”, и тако је обезбеди за дуже време, а не да је узима под закуп и сваког лета плаћа пола милиона динара. Питање „да ли је скупља дара од мере”, опет се наметнуло, али избацило на површину и просту рачуницу, која се сваког лета понавља у Нишу: за десетак или тек нешто више година плаћања рентиране опреме потроши се исто толико пара колико би коштала нова, макар и коришћена, али савремена и квалитетна. И која би остала граду и била власништво фестивала и НКЦ-а… А можда је, касније, и рентирати и кроз изнајмљивање је отплатити?!

Овако се после сваког фестивала одмах размишља како у ренту узети опрему и следеће године и како у недоглед одлазе паре које се могу много боље искористити, а град и даље нема оно што мора да има.

Тома Тодоровић