Novo doba za šljivike

Čačak – U Srbiji danas raste 43 miliona stabala šljiva od kojih je 40 miliona u punom rodu, ali sa prinosom od tek desetak kilograma po drvetu. Tako se godišnje nabere i sakupi prosečno 430.000 tona i dve trećine bude pretvoreno u šljivovicu, dok se samo 30 odsto izvozi u svežem stanju. Ovi podaci poručuju da je srpskim šljivicima potrebna jedna zdrava reforma, jer sa sadašnjim stanjem neće stići daleko.

– Najveći deo su autohtone sorte sa starim i slaborodnim stablima, i neophodno je da budu zamenjena novim. Na drugoj strani, javljaju se veliki zahtevi za izvoz sveže i suve šljive u Rusku Federaciju, Ukrajinu, Moldaviju i Belorusiju, ali Srbija u rodu nema dovoljno ranih i kvalitetnih šljiva koje se traže – kaže za „Politiku“ dr Svetlana Paunović, direktorka Instituta za voćarstvo u Čačku.

Ona je i predsednica Organizacionog odbora drugog Međunarodnog simpozijuma o šljivi Srbije, koji će se u ovoj naučnoj kući održati od 24. do 26. avgusta i okupiti istraživače iz devet država.

– Srbija je 1897. godine izvezla čak 43.000 tona suvih šljiva a pre nekoliko godina deset puta manje, uprkos brojnim upitima kupaca iz inostranstva. To je samo jedna od mogućnosti da se poslovi u šljivarstvu prošire. Inače smo zemlja sa izuzetno povoljnim agroekološkim uslovima za gajenje svih kontinentalnih vrsta voća i stvaranje profita u toj oblasti – navodi naša sagovornica.

Šta je zadatak naučnika na simpozijumu?

– Da odgovorimo na to koje nove sorte su pogodne za gajenje u našim uslovima a garantuju visoke prinose, koje tehnologije prerade obećavaju najefektniji izvoz. Tražiće se, takođe, najnoviji podaci o sortama podloga, o postupku gajenja i inovacijama. Ukratko, o svemu što može da unapredi tehnologiju šljive u Srbiji i Evropi.

Za simpozijum je prijavljeno 48 radova (25 iz inostranstva) i 43 učesnika, od kojih 22 iz Nemačke, Francuske, Italije, Bugarske, Rumunije, Slovačke, Hrvatske i Republike Srpske, i 21 iz Srbije. Kao gosti po pozivu doputovaće i dvojica vodećih evropskih stručnjaka za ovu oblast. Dr Mihael Nojmiler iz Minhena govoriće o podlogama i sortama otpornim na šarku šljive, a dr Teri Kandres iz Bordoa o različitim izolatima i sojevima virusa šarke, kako su s obzirom na različitu patogenost raspoređeni u Evropi i kakva je opasnost da se pojave neki novi, mnogo infektivniji sojevi. Odnosno, kako da se spreči unošenje i širenje novih sojeva a da živimo sa šarkom i proizvodimo kvalitetnu šljivu.

Već su završene skoro sve pripreme za ovaj naučni skup, u čijoj organizaciji učestvuju i dr Đurđina Ružić, kao predsednica Programskog odbora simpozijuma, i dr Slađana Marić, odgovorna osoba u Sekretarijatu Organizacionog odbora. Finansijsku podršku za simpozijum daje Ministarstvo za prosvetu i nauku Vlade Srbije. Institut u Čačku osnovan je pre 65 godina, a prvi Međunarodni simpozijum o šljivi Srbije organizovao je od 28. do 31. avgusta 2006.