Ново доба за шљивике

Чачак – У Србији данас расте 43 милиона стабала шљива од којих је 40 милиона у пуном роду, али са приносом од тек десетак килограма по дрвету. Тако се годишње набере и сакупи просечно 430.000 тона и две трећине буде претворено у шљивовицу, док се само 30 одсто извози у свежем стању. Ови подаци поручују да је српским шљивицима потребна једна здрава реформа, јер са садашњим стањем неће стићи далеко.

– Највећи део су аутохтоне сорте са старим и слабородним стаблима, и неопходно је да буду замењена новим. На другој страни, јављају се велики захтеви за извоз свеже и суве шљиве у Руску Федерацију, Украјину, Молдавију и Белорусију, али Србија у роду нема довољно раних и квалитетних шљива које се траже – каже за „Политику“ др Светлана Пауновић, директорка Института за воћарство у Чачку.

Она је и председница Организационог одбора другог Међународног симпозијума о шљиви Србије, који ће се у овој научној кући одржати од 24. до 26. августа и окупити истраживаче из девет држава.

– Србија је 1897. године извезла чак 43.000 тона сувих шљива а пре неколико година десет пута мање, упркос бројним упитима купаца из иностранства. То је само једна од могућности да се послови у шљиварству прошире. Иначе смо земља са изузетно повољним агроеколошким условима за гајење свих континенталних врста воћа и стварање профита у тој области – наводи наша саговорница.

Шта је задатак научника на симпозијуму?

– Да одговоримо на то које нове сорте су погодне за гајење у нашим условима а гарантују високе приносе, које технологије прераде обећавају најефектнији извоз. Тражиће се, такође, најновији подаци о сортама подлога, о поступку гајења и иновацијама. Укратко, о свему што може да унапреди технологију шљиве у Србији и Европи.

За симпозијум је пријављено 48 радова (25 из иностранства) и 43 учесника, од којих 22 из Немачке, Француске, Италије, Бугарске, Румуније, Словачке, Хрватске и Републике Српске, и 21 из Србије. Као гости по позиву допутоваће и двојица водећих европских стручњака за ову област. Др Михаел Нојмилер из Минхена говориће о подлогама и сортама отпорним на шарку шљиве, а др Тери Кандрес из Бордоа о различитим изолатима и сојевима вируса шарке, како су с обзиром на различиту патогеност распоређени у Европи и каква је опасност да се појаве неки нови, много инфективнији сојеви. Односно, како да се спречи уношење и ширење нових сојева а да живимо са шарком и производимо квалитетну шљиву.

Већ су завршене скоро све припреме за овај научни скуп, у чијој организацији учествују и др Ђурђина Ружић, као председница Програмског одбора симпозијума, и др Слађана Марић, одговорна особа у Секретаријату Организационог одбора. Финансијску подршку за симпозијум даје Министарство за просвету и науку Владе Србије. Институт у Чачку основан је пре 65 година, а први Међународни симпозијум о шљиви Србије организовао је од 28. до 31. августа 2006.