Direktor na krovu škole

Bačevci na Drini – Leto je, vreme raspusta, a u živopisnim Bačevcima kraj Drine na školskoj zgradi, jednoj od šest u sastavu matične škole iz Rogačice, uveliko traju radovi. Prokišnjavala je, salonit star pola veka sasvim propao, pa obnavljaju krovnu pokrivku. A na krovu – direktor škole. Glavom i bradom Rade Jezdić iz Užica, dobitnik Svetosavske nagrade kao najbolji učitelj u Srbiji 2009. godine, odnedavno direktor škole u Rogačici.

Rade je, pisali smo, entuzijasta kakvih je malo među prosvetarima. Godinama je putovao iz Užica u Alin Potok, selo na Zlatiboru gde je učio decu, svaki dan skoro 90 kilometara u dva pravca u svojoj staroj crvenoj „hondi“ prelazio, pa kad snegovi zaveju, đake i na leđima kroz smetove nosio, a u seoskim akcijama se kao graditelj isticao. Pročulo se to, Svetosavska nagrada mu je dodeljena, svi su pričali o vrednom učitelju sa Zlatibora. Ali vremenom je zbog malog broja đaka škola u Alinom Potoku zatvorena, pa je Rade, iako najbolji, ostao bez posla. Mučio se devet meseci, i po građevinama kao fizikalac radio, samo da prehrani višečlanu porodicu, a onda su se nadležni setili najboljeg učitelja. Na konkursu, proletos, izabran je za direktora osnovne škole u Rogačici.

– Došao sam u školu koja ima izdvojena odeljenja u šest okolnih sela Podrinja i pobrđa Maljena. Stanje u njima uglavnom loše, svaki objekat zahtevao je obnovu, mnogo rada i nešto ulaganja, pa sam brzo prionuo na posao. Mojoj volji i elanu naruku je išlo to što svaka od tih seoskih škola ima dobre domare, sposobne majstore veštih ruku, koje sam odmah uključio u posao – kazuje Rade, koji i sada svakodnevno putuje od Užica do ovih sela, katkad i 120 kilometara dnevno u oba pravca. Njegova 22 godine stara „honda“ je nedavno ostala pored puta, pukla joj je spona, i to joj je bila poslednja vožnja. Direktor je potom na posao dolazio autostopom, jer nema redovne autobuske linije, a sada se dovozi „golfom“ četvrt veka starim, od svog sina pozajmljenim.

I krenula je devetočlana ekipa u sastavu direktor i domari u umivanje škola kraj Drine i po Maljenu. Direktor Rade već se iskazao u građevinskim poslovima, a svi domari vični su kakvom majstorluku: Radovan iz Rogačice je stolar, Tale iz Okletca bravar, Đune iz sela Gvozdac zidar itd. Prvo su, još u junu, na matičnoj školi u Rogačici uradili fasadu, pa zatim u Bačevcima stupili u prekrivanje krovne konstrukcije, što će biti gotovo ovih dana. U međuvremenu, u malenom selu Jasik, gde škola ima samo šest đaka, napravili su bazen pet puta četiri metra, u kome su se letos kupala deca iz ovog sela. Još veći bazen spremaju se da prave pred zgradom stare škole u Bačevcima, gde će biti napravljeni i stanovi za učitelje, kao i u obližnjem Okletcu. Grejanje će renovirati u školi u selu Gvozdac, popraviće stolariju u školskoj zgradi na Pašinoj Ravni, u matičnoj školi u Rogačici spremaju se da od Doma kulture naprave školsku fiskulturnu salu i da ograde sportsko igralište...

– Sve radimo nas devetorica sami, mada nam se povremeno priključuju i meštani. Što se tiče materijala, lepo sarađujemo s mesnim zajednicama, pa je tako predsednik MZ Bačevci Milojko Milosavljević pomogao u obezbeđenju građe, opština Bajina Bašta dala lim za krov, a tu su i pojedine donacije. Imao sam sreću da ovde naiđem na dobre ljude i vredne saradnike, želim da ceo kraj uzdignemo i prvi rezultati su vidljivi. Mi u školama svoje odrađujemo, stvaramo uslove, a na meštanima je da napune škole decom. Najvažnije je da se ovde ne smanjuje broj đaka, čak u pojedinim školama raste, tako da, recimo, u Lještanskom gde je škola 15 godina bila zatvorena ponovo počinje da radi – sumira Rade Jezdić.

Vrednim direktorom, za koga ni tokom leta nema pauze, zadovoljni su i saradnici i meštani.

– Svaka čast direktoru Radu, ali on nam slomi leđa. Celo leto propadosmo radeći, doduše, i on s nama, ali nije nam žao. Škole obnavljamo, na radost našu i dece. Pravi čovek došao je na pravo mesto, gde je potrebna ruka direktora domaćina – govori glavni domar u školi Radovan Radovanović. A među meštanima Bačevaca po podršci Jezdiću ističe se lokalni kafedžija Dušan Obradović, koji veli da je Rade uradio ovde više za pola godine nego prethodnih 14 direktora škole u minulih 20 godina.

Branko Pejović