Poseta Merkelove u znaku dešavanja na severu Kosova

Situacija na severu Kosova, kandidatura Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, privredna saradnja i uticaj ekonomske situacije u Evropi na Srbiju glavne su teme koje će nemačka kancelarka Angela Merkel „pretresti” sa svojim domaćinima u Beogradu 22. avgusta. Iako još nema zvaničnih potvrda o tome s kim će se sresti pa čak ni kada će doći u Beograd, izvesno je da će gošća iz Nemačke imati susrete sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima njegovog kabineta. Ovih dana spekulisalo se koje će zemlje Merkelova obići u okviru svoje turneje po regionu. Za sada je sigurno samo da će dan uoči dolaska u Beograd boraviti u Zagrebu.

Poseta Srbiji je, kako saznajemo, planirana znatno ranije (Merkelova je na odmoru do 13. avgusta), ali je „pala” posle nemira na severu Kosova tako da će ta dešavanja sigurno „obojiti” njene susrete sa srpskim zvaničnicima. Stav Nemačke o ovom pitanju je sasvim jasan. Izrekao ga je ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele koji je sa svojim britanskim kolegom Vilijamom Hejgom poručio Beogradu da je „nužnost da se poštuje teritorijalni integritet Kosova”, kao i da će „u diskusijama unutar EU na jesen važnu ulogu igrati napredak u rešavanju spornih pitanja sa Kosovom”.

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević nema dilemu da će Merkelova doći sa istim ovim porukama. To, kako kaže, praktično znači da Nemačka očekuje da Beograd normalizuje odnose sa Prištinom te da će to biti važan preduslov za dobijanje statusa kandidata i ulaska Srbije u EU.

„Pritisak na Beograd će se kretati u pravcu traženja da Srbija normalizuje odnose sa Kosovom, a ne u pravcu da prizna nezavisnost Kosova. ’Normalizacija’ za Nemačku znači da se omogući nesmetan protok robe, kapitala i ljudi, da granice budu propusne. Ona će insistirati na tome da sever Kosova pripada Kosovu”, ocenjuje Pribićević.

Kako ispuniti uslov „normalizacija odnosa”, a ostati dosledan proklamovanoj spoljnoj politici i „crvenim linijama” u pregovorima?

„Jako teško”, kaže Pribićević, jer je Nemačka priznala Kosovo. Ono što će Merkelova tražiti ne odgovara Srbiji, a problem je srpske diplomatije koliko će uspeti da balansira između njihovih zahteva i onoga što je naš interes. Taj prostor je, smatra Pribićević, vrlo uzak.

S čim god da dođe Merkelova u Beograd, prema rečima sagovornika „Politike” iz diplomatskih krugova u Briselu, za vlasti u Srbiji to neće biti nikakvo iznenađenje. Već duže vreme ministru spoljnih poslova, predsedniku vlade, ali i svakom drugom zvaničniku koji je išao bilo gde na Zapad rečeno je da je dalje napredovanje Srbije ka EU u najtešnjoj vezi sa normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine. Jedino je, eventualno, novo to što je posle hapšenja Mladića i Hadžića iz Beograda krenuo pritisak da se odredi datum početka pregovora, a ne samo da se dobije status kandidata. Srbija, podseća naš sagovornik, ima pred sobom primer Makedonije koja je odavno dobila status kandidata, ali pregovori nisu počeli. U EU su posle konsultacija s Vašingtonom konstatovali da je ovaj trenutak onaj u kome mogu da postignu najveći efekat zahtevajući normalizaciju odnosa.

Srbija jeste saterana u ćošak, slaže se i Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, ali je prema njegovom mišljenju za to sama najodgovornija. Beograd, kako ističe, uvek ima izbor, ali problem je što sam sebi sužava prostor.

„Pre svega, postojala je mogućnost da reaguje kao svaka druga država i ako nije spremna da koristi silu da štiti svoju teritoriju, ipak da ostavi znak pitanja kada se radi o korišćenju sile ako neko napadne njene građane. Taj znak pitanja je mnogo korisniji od samog korišćenja sile. Međutim, od samog početka Srbija je to odbacila i jasno dala do znanja da ni pod kakvim okolnostima nije spremna da koristi silu”, objašnjava Kesić za „Politiku”.

Drugi adut Srbije, kako kaže, bilo bi dovođenje u pitanje nastavka pregovora zbog unilateralne akcije Prištine. U EU su se najviše plašili da će posle akcije Prištine pregovori biti zaustavljeni zbog jednostranog korišćenja sile, ali je Srbija ponovo od samog početka krize dala svima do znanja da čak nije spremna ni to da pokrene.

„Ostao im je samo treći adut – srpski narod na severu. Ako oni pokrenu građansku neposlušnost, ne mogu ni Kfor ni međunarodna zajednica da nađu adekvatan odgovor na to jer ne mogu silom da nateraju te ljude da prihvate autoritet institucija koje ne priznaju. Srbija, međutim, odbacuje i taj treći adut i od samog početka bira kurs koji vodi ka priznanju realnosti na terenu”, smatra Kesić.

Prema oceni Ognjena Pribićevića, Nemačka će sigurno podržati kandidaturu Srbije, ali je glavni problem početak pregovora.

„To ne zavisi toliko od Kosova koliko od loše ekonomske situacije u EU, odnosno nezadovoljstva birača i njihove nespremnosti da prihvate dalje proširenje. Ovo što se dešava na Kosovu bitno slabi ne samo našu političku već i ekonomsku poziciju, jer se stvara loš utisak koji negativno utiče na nemačke privrednike”, objašnjava Pribićević uz podsećanje da je Nemačka naš najvažniji ekonomski i politički partner u Evropi.

Prema njegovim rečima, socijalni bunt u Londonu imaće drastične posledice po čitavu Evropu, a samim tim i po Srbiju. Nemačka vlada će svakako, kako kaže, stimulisati svoje privrednike da ostanu u zemlji kako bi se otvarala radna mesta i kako im se ne bi desilo ono što se dešava u Engleskoj.

J. Cerovina