Ukinut Sektor za srednje obrazovanje

Prema najnovijoj sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu prosvete u nauke, više nema Sektora za srednje obrazovanje na čijem je čelu dugi niz godina bio Bogoljub Lazarević. Reorganizaciju najviše prosvetne vlasti u zemlji su „preživeli” Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i Sektor za visoko obrazovanje, dok će srednje škole ubuduće biti u okviru najvećeg – Sektora za školske uprave, stručnopedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje.

U stručnoj javnosti ovaj potez nije naišao na odobravanje, a kao nezvanični razlog, s jedne strane, navodi se reforma gimnazija koja je bila najavljena za ovu jesen, pa posle velike bure u javnosti ipak odložena, ali i politička kadrovska kombinatorika, s druge.

Naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti, a koji je dobro upoznat sa situacijom u ministarstvu, kaže da je potpuno neverovatno da je sektor koji postoji od 1952. godine i u koji je Evropa u protekloj deceniji uložila oko 30 miliona evra, devalviran na nivo odeljenja.

– Povod za novu sistematizaciju bilo je spajanje Ministarstva nauke sa Ministarstvom prosvete. U ministarstvu će sada biti 392 zaposlena, od kojih čak 202 u samo jednom sektoru – za školske uprave, nadzor i srednje obrazovanje. Unutar toga Odeljenje za srednje obrazovanje ima samo 15 zaposlenih. Još jedna od nelogičnosti jeste to što će sada postojati dva sektora koja se bave međunarodnim poslovima i projektima, ili to što Sekretarijat ima 51 zaposlenog, Kabinet više od 40, dok će se osnovnim, srednjim i visokim obrazovanjembaviti svega 37 ljudi – navodi naš sagovornik.

On takođe dodaje da će za gotovo 20 privatnih i državnih univerziteta biti zaduženo samo 10 ljudi u Sektoru za visoko obrazovanje, iako je poznato kakvi sve poslovi predstoje upravo u ovoj oblasti.

Komentar na ukidanje Sektora za srednje obrazovanje potražili smo i u Ministarstvu prosvete. Odgovoreno nam jeda je njihovo unutrašnje uređenje definisano u skladu sa Uredbom o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama vlade i da je na Pravilnik u unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta saglasnost dala Vlada Republike Srbije.

– Novom sistematizacijom broj sektora smanjen je za dva u odnosu na prethodnu – jedan sektor je manje u delokrugu ministarstva koji se odnosi na nauku i jedan manje iz delokruga koji se odnosi na prosvetu – naveli su u Sekretarijatu Ministarstva prosvete u pisanom odgovoru dostavljenom redakciji „Politike”.

Nekadašnji ministar prosvete dr Gašo Knežević kaže da ne vidi logiku za takav potez, osim da je ovde u pitanju personalno, a ne sadržinsko rešenje.

– Da su ukinuti i sektori za osnovno i visoko obrazovanje, odnosno preimenovani, ja bih to razumeo. Ovako, to ukazuje na potrebu aktuelne nomenklature da pribegne jednom rešenju kako bi kontrolisala srednje obrazovanje. Takođe, čini se da je u ovakvoj strukturi ministarstva sektor za nadzor dominantan, on je i najveći, iako nadzor treba da bude prateća delatnost obrazovanja, a ne osnovna. A kada imate nadzor, nema ni govora o bilo kakvoj promeni obrazovanja – komentariše Knežević.

On skreće pažnju i na činjenicu da je novom sistematizacijom smanjen broj zaposlenih u Sektoru za visoko obrazovanje, što, po njegovom mišljenju, takođe „ukazuje da će doći do gubitka kontrole i nad ovom oblašću”.

Dragan Matijević,novi predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije,kaže da je ukidanje ovog sektora samo administrativna odluka i da neće imati nikakvog efekta na obrazovanje, „kojim se prosvetne vlasti i inače ne bave”.

– I nas je ova vest iznenadila, jer smo Lazarevića smatrali jednim od najreprezentativnijih predstavnika Ministarstva prosvete. On je imao korektan odnos sa sindikatom, pružao podršku za neke naše ideje i stavove, međutim, svi su oni deo političke igre i on je na to pristao kada je odustao od toga da mu uporište bude struka, pošto je profesor istorije – kaže Matijević.