Laka pobeda Čavesa

Ugo Čaves, elokventni venecuelanski predsednik, lako je dobio na nedeljnim predsedničkim izborima još jedan mandat od šest godina za dalje učvršćivanje  "bolivarske i socijalističke revolucije" u Venecueli i širom Latinske Amerike. "Danas je počelo novo doba", uzvikivao je Ugo Čaves, čim su rezultati potvrdili, kako se i očekivalo, njegovu ubedljivu pobedu nad opozicionim kandidatom Manuelom Rosalesom. "Venecuela je crvena, jarkocrvena", dodao je vatreno, najjači protivnik Vašingtonu u ovom delu sveta.

Prema još nepotpunim rezultatima Čaves je dobio oko 62 odsto glasova, dok je njegov protivnik Manuel Rosales koji je ujedinio fragmentiranu raznorodnu opoziciju sastavljenu od industrijalista, desnih radikala, i bivših gerilaca, uspeo da sakupi 38 odsto biračkog tela.

U stilu velikih latinovođa, Čaves se svojim obožavaocima obratio sa balkona predsedničke palate u Karakasu. Proglasio je "veliku pobedu bolivarske revolucije" koja bi mogla da traje i duže od 2013. kad Čavesu ističe treći mandat. Jer kako je neposredno pred izbore rekao novinarima na troipočasovnoj konferenciji za novinare, predsednik će tražiti da se ustavnim promenama omogući neograničeno ponavljanje predsedničkog mandata.

Talas levičarskih političara dodatno je ojačao u Latinskoj Americi u poslednjih godinu dana što zabrinjava Vašington koji je, kako se ocenjuje, zapostavio svoje "zadnje dvorište" zarad  neuspešnih i komplikovanih sukoba na Bliskom istoku. Uz predsednika Brazila Lulu da Silvu, čileansku socijalistkinju Mišel Bašele koja podržava slobodno ekonomsko tržište, Eva Moralesa, indijanskog lidera Bolivije, samo u roku od mesec dana u Ekvadoru i Nikaragvi pobedili su predsednici koje je svesrdno podržavao Ugo Čaves, Rafael Korija i nekadašnji sandinista Danijel Ortega.

Ali Čavesovo vođstvo ojačano je najvećim rezervama nafte van Bliskog istoka, što mu omogućava da svoj uticaj širi po osiromašenom kontinentu uz konkretne i primamljive ponude.

Ovo je još jedan poraz Đavola, ponovio je Čaves, upotrebljavajući metaforu kojom je američkog predsednika Džordža Buša nazvao u septembru sa govornice Ujedinjenih nacija. Venecuela je nezavisna i slobodna i nikad neće biti kolonija Severne Amerike, dodao je slavodobitnik.

Visoke cene "crnog zlata" potpomogle su Čavesovu bolivarsku revoluciju (nazvanu po Simonu Bolivaru, latinoameričkom borcu za nezavisnost i ujedinjenje kontinenta) i milijarde dolara uložene su u Venecueli u obrazovanje, zdravstvo i programe za siromašne. Čaves je svesrdno pomagao Kubu i omogućio joj snabdevanje naftom u uslovima dugogodišnje izolacije. Fidela Kastra, koga, kako je više puta ponovio, smatra svojim duhovnim ocem, nekoliko puta je posetio za vreme njegove četvoromesečne bolesti posle operacije. Nije zbog izbora mogao da prisustvuje velikoj vojnoj paradi u Havani posvećenoj pedesetogodišnjici revolucionarnog iskrcavanja broda "Granme" na ostrvo. U brodu su bili Fidel i Raul Kastro i legendarni argentinski revolucionar Ernesto Če Gevara. Uz Simona Bolivara, sve su to figure koje inspirišu Uga Čavesa, a svoju pobedu posvetio je Fidelu Kastru. Dovoljno je već time ukazao kojim putem kreće kao predvodnik levice u Latinskoj Americi, koja se sve udruženije ideološki suprotstavlja kapitalizmu severnog suseda.