Kompleks više vrednosti

Sa najnovijim uspehom Novaka Đokovića neminovno će se postaviti staro pitanje: zbog čega se toliko slavi jedan Đoković a zanemaruju „jednako uspešni” đaci i takmičari? Zašto Novakovom dolasku u Beograd prisustvuju desetine hiljada građana dok su siroti matematičari spali na obične roditelje i profesore i pokoji tričav sastanak sa ministrima - ponovo će se zavapiti - uz nezaobilazan zaključak da progresa u Srbiji ne može biti dok mladi talenti i dobri đaci već u pubertetu ne budu nagrađeni obilatom medijskom pažnjom i svakojakim stipendijama, a, što da ne, i garantovanim radnim mestima i besplatnim stanovima.

I ovo je jedna od stvari oko koje će se lako složiti i „patriotska” i „proevropska” Srbija. Prva, jer joj godi priča o potencijalu svetskog ranga kojem dušmani nikako ne daju da se razmaše, i druga, jer se sama u osnovi poistovećuje sa dobrim đacima i studentima koje smatra pametnijim delom populacije kojem samim tim, kao i njima samima, pripadaju razne privilegije.

Ali, iole trezvenija analiza ukazuje da je realnost potpuno suprotna: matematičkim i drugim takmičenjima čiji se broj vrtoglavo uvećava; raznim mladim talentima i nagradama, studentima uglednih univerziteta se u Srbiji poklanja neobjektivna i nezaslužena medijska pažnja, koja teško da može da izađe na dobro. A analogija između profesionalnih teniskih turnira i, na primer, matematičkih takmičenja ne postoji.

Za početak, srpski takmičari iz matematike nisu ni izdaleka toliko uspešni u svetskim razmerama kao što je to slučaj sa Novakom. Primera radi, na nedavno završenoj matematičkoj olimpijadi srpska ekipa je osvojila solidno ali ne baš senzacionalno 25. mesto. Uprkos tome, teško je naći novine koje nisu izvestile o velikom uspehu naših, praktično bez izuzetka preskačući konkretnu informaciju o plasmanu i navodeći samo ukupan broj medalja, što je sve deo uobičajene medijske prakse nekritičkog izveštavanja o „prestižnim” univerzitetima i nagradama kojima promućurni stranci žure da obaspu naše mlade.

Još bitnije: matematička takmičenja su u suštini irelevantna za matematiku, dok su teniski turniri svrha tenisa. Jer, suština tenisa je u pobeđivanju protivnika po propisanim pravilima igre; sam pojam tenisa nema smisla izvan konteksta takmičenja i turnira; teniser koji osvoji najviše najjačih turnira jeste samim tim jedan od najvećih tenisera u istoriji; tenisko nadmetanje je samo po sebi vrednost zbog čega ulaznice za teniske mečeve mogu da koštaju nekoliko stotina dolara.

Sa druge strane, bavljenje naukom ili matematikom, sposobnosti debatovanja, dizajna i ostale aktivnosti u kojima se svakodnevno otkrivaju novi srpski talenti, nemaju nikakve inherentne veze sa takmičenjima mladih u tim školskim predmetima. Ta takmičenja su, poput testova inteligencije, u najboljem slučaju puki indikator talenta, dakle nešto što ukazuje da mlad čovek ima potencijal da jednog dana, ako se mnogo drugih kockica složi, možda postigne nešto značajno.

Ali, za razliku od Novaka, koji je već sada veliki teniser, i najuspešniji đak-takmičar teško da može da se nazove matematičarem ili naučnikom, a sigurno se ne može smatrati uspešnim u ovim oblastima. Veliki naučnici, pronalazači, matematičari, intelektualci – od kojih je većina odrasla u vremenima kada takmičenja današnjeg tipa nisu ni postojala – veliki su zahvaljujući otkrićima koja su napravili i problemima koje su rešili, a ne zato što su pod, za prirodu svoje struke, potpuno irelevantnim pravilima igre, a čiji ishod realno ne zanima ama baš nikog, pobedili svoje neiskusne vršnjake. To je razlog zašto Novak zarađuje milione, dok takmičarski talenti traže stipendije. I zbog toga o Novaku pišu sve svetske novine, dok o našim velikim takmičarima pišemo samo mi.

Dakle, razlika u tretmanu između Novaka i drugih mladih talenata je potpuno opravdana. Kada se slavi Novak, slavi se rezultat. Kada se slave učenici koji su dobili stipendije za studije na Kembridžu, slave se ljudi koji samo imaju šansu da možda jednog dana nešto urade, dakle puka mogućnost da se jednog dana pojavi rezultat. Uostalom, postoji razlog zašto u SAD treba lupom tražiti informaciju o rezultatima njihove ekipe na matematičkoj olimpijadi, iako su ti rezultati konstantno mnogo bolji od srpskih.

Mnogi su se žalili da je doček Novaka posle osvajanja Vimbldona po našem starom običaju prevršio svaku meru i zagazio dobro iza granice dobrog ukusa. Ali ima nečeg neprimerenijeg u sve češćoj pojavi da se mladi ljudi, čije karijere, za razliku od Novakove, nisu valjano ni započele, slikaju po novinama, daju intervjue i kritikuju politiku vlasti prema talentima. Sklonost javnosti da preuranjeno puni glave mladih idejama veličine i izuzetnosti može da bude samo kontraproduktivna.