Banatski Dvor spreman za zimu

Završetak prve faze gradnje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“ započetog još u vreme dok je NIS bio javno preduzeće priveden je kraju. Dnevno će u „Banatski Dvor“ moći da se, umesto milion, utiskuje tri miliona kubika gasa, što će doprineti stabilnosti snabdevanja gasom svih potrošača u Srbiji, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Kuznjecov, predsednik Upravnog odbora podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“ d.o.o.

Kada se očekuje završetak prve faze podzemnog skladišta „Banatski Dvor“?

Svi poslovi vezani za završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa su završeni i ono je tehnički spremno za početak rada. Reč je o skladištu čija je gradnja započeta 2004. godine još u tadašnjem NIS-u, kada je procenjeni maksimalni kapacitet skladišta bio 800 miliona kubika gasa, planirano u dve faze. Potpisivanjem međudržavnog sporazuma Srbije i Rusije, a zatim i Sporazuma o zajedničkom ulaganju u „Banatski Dvor“, između „Srbijagasa“ i „Gasproma“ definisan je cilj završetka projekta izgradnje, a zatim i njegovo zajedničko korišćenjeoba preduzeća koja su u tu svrhu osnovala svoju kćerku firmu.

Šta podrazumeva kraj prve faze i koliko će ubuduće tu moći da se uskladišti gasa?

Završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa podrazumeva instaliranje drugog kompresora, tako da je projektovani kapacitet utiskivanja gasa u skladište podignut s jedan na tri miliona kubika dnevno, kao i izgradnju nove linije za proizvodnju gasa s kapacitetom do pet miliona kubika (stara je imala kapacitet do milionkubika dnevno). Navedeni objekti, zajedno sa oko 30 bušotina, predstavljaju osnovu kompletnog sistema za skladištenje gasa, ali pored njih je izgrađena i energetska i građevinska infrastruktura neophodna za nesmetano funkcionisanje sistema. Da bi se ovi parametri u praksi dostigli, potrebno je da se početnim utiskivanjem dodatnih količina gasa poveća pritisak u samom podzemnom rezervoaru.

Da li će Srbija biti jedina koja će moći da povlači gas?

Podzemno skladište gasa „Banatski Dvor“ nije vlasnik gasa koji će biti uskladišten. Mi pružamo uslugu skladištenja, čime se stvara mogućnost obezbeđenja dopunskih količina gasa u periodu povećanih potreba potrošača prirodnog gasa. Današnji kapacitet može da zadovolji potrebe srpskog tržišta tokom takvih perioda.

Koliki je finansijski udeo ruske strane, a koliki „Srbijagasa“?

Finansijske obaveze svake od strana su izvršene u potpunosti i u skladu sa dokumentima koja su prethodila osnivanju zajedničkog preduzeća, što znači da je odnos uloženih sredstava 51 odsto„Gasprom“ i 49 procenata„Srbijagas“.

Da li je ovom prvom fazom ispoštovan međudržavni sporazum potpisan s Srbijom?

U toku su završne pripreme za potpisivanje ugovora kojima će se regulisati operativni poslovni odnosi partnera u poslu skladištenja gasa. Potpisivanjem tih dokumenta biće ispoštovano sve što je dogovoreno u međudržavnom sporazumu u vezi sa skladištenjem gasa. Time su se stekli uslovi za razvoj jedne kompletno nove energetske delatnosti u Srbiji.

Da li se razmišlja o drugoj fazi gradnje i kada bi ona mogla da krene?

Osnovni uslov za dalje proširenje skladišnih kapaciteta je postojanje povećanog zahteva za skladištenjem gasa, što je uslovljeno daljim razvojem gasnog tržišta u Srbiji i povećanjem potrošnje gasa. Projekat Južni tok, takođe, može biti izuzetno velik povod za proširenje kapaciteta skladištenja. Na kraju, ne i najmanje važno, daljim širenjem interkonekcija Srbije sa zemljama u regionu, može se pojaviti potreba za proširenjem skladišnih kapaciteta. Pored same izgradnje skladišta neophodan će biti i dalji razvoj regulative vezane za energetsku delatnost skladištenja. Iz navedenog se vidi da potencijal za proširenje kapaciteta postoji. Sa svoje strane preduzeće „Banatski Dvor“ će dati sve od sebe da doprinese stabilnosti snabdevanja gasom svih potrošača u Srbiji, i da postane pouzdan partner na kojeg je moguće osloniti se u svakom trenutku.

Jasna Petrović

-------------------------------------------------------------------

Srbijagas uputio zahtev za poskupljenje gasa

Javno preduzeće „Srbijagas” zvanično je uputilo zahtev Agenciji za energetiku za povećanje cene gasa, rečeno je Tanjugu u toj agenciji.

Očekuje se da će gas poskupeti u proseku za 15 odsto, a za domaćinstva između 10 i 12 odsto, najavio je početkom ove nedelje generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović. On je dodao da bi gas realno trebalo da poskupi za oko 30 odsto, ali i naglasio da Vlada Srbije, koja donosi konačnu odluku o promeni cene gasa, neće dozvoliti realno poskupljenje jer bi se time narušila makroekonomska stabilnost zemlje. Najverovatnije je da će taj energent poskupeti u proseku za 15 procenata, najavio je Bajatović, ali nije mogao da kaže kada će nove cene gasa početi da važe.

U Agenciji za energetiku kažu da je potrebno oko mesec dana da se obave sve potrebne analize o promeni cena gasa, koje će važiti za „Srbijagas” ali i za ostala 34 distributera. „Vlada neće u ovom momentu dozvoliti poskupljenje gasa koje diktiraju tržišni uslovi, jer bi to narušilo makroekonomsku stabilnost u Srbiji i „Srbijagas” će to morati da ispoštuje”, precizirao je Bajatović.

Gas mora da poskupi, jer je to uvozna roba, ukazao je on i dodao da bi cena cena gasa trebalo da bude između 47 i 49 dinara po kubnom metru. Samo Beogradske elektrane duguju „Srbijagasu” oko pet milijardi dinara za potrošni gas, naveo je on i podsetio da je ostao i sporan dug u vrednosti od 1,8 milijardi dinara koliko Vlada Srbije duguje „Srbijagasu” za beneficiranu cenu domaćinstvima.