Umetnički jubilej u manastiru Krki

Prekjuče, na Preobraženje, u drevnom srpskodalmatinskom manastiru Krki, osnovanom 1350. godine, počela je s radom likovna kolonija kojom se obeležavaju dve decenije od početka ove jedinstvene, srpske kulturne manifestacije u Dalmaciji.

Ovde, na skrovitoj obali reke Krke, kod Kistanja, blizu tridesetog kilometra puta Knin–Zadar, slikari, vajari i grafičari iz Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Hrvatske stvaraju svoja dela koja trajno ostaju u manastirskoj riznici. Istovremeno, u okviru grafičke radionice i škole slikanja, obrazuju se mlađi naraštaji, a umetnici kreiraju i manastirske gramate, zahvalnice i slična dokumenta.

Prema rečima selektora i voditelja kolonije, slikara Zdravka Mirčete, manastirski ambijent je bogomdan za stvaraoce jer su kanjon zelenkaste reke, mediteranski kamen, koze i zmije pravi biblijski milje.

Uostalom, na svakih četrdesetak minuta ovde pristižu brodice sa inostranim turistima koji su fascinirani ranohrišćanskim katakombama ispod manastirskih zidina. A da bi sam manastir mogao biti apostolska destinacija postoje zanimljive indicije. Apostol Pavle, u Poslanici Rimljanima, potvrđuje da je propovedao u Dalmaciji, a predanje da je boravio na reci Krki, blizu rimskog Burnuma, kod današnjih Kistanja, kao i o materijalizaciji tog predanja (nestalom manastirskom epigrafu i nekoj prastaroj ikoni) prvi su pisali dalmatinski istoriopisci katoličke provenijencije: Đovani Lucijus, fra Gašpar Vinjalić i zadarski prepozit K. F. Bjanki.

S blagoslovom tadašnjeg dalmatinskog episkopa Nikolaja, idejni začetnik i organizator prvih, ratnih likovnih kolonija (od 1991. do 1994. godine) bilo je taman osnovano, kninsko Srpsko kulturno društvo „Zora”, čije je rađanje praćeno hapšenjima i harangom hrvatskih komunističkih vlasti. Sledeće, 1992. godine, kolonija je institucionalizovana kao Umjetničko bratstvo manastira Krke.

Među učesnicima prve likovne kolonije bilo je podosta zvučnih imena, a spomenućemo samo one koji više nisu među živima: Jovan Soldatović, Milovan Vidak, Svetozar Samurović, Milić Stanković, Dragoš Kalajić, Trajko Stojanović Kosovac i Mića Stoiljković. Mladen Srbinović i Mića Popović priložili su, tada, na dar koloniji, svoje gotove radove.

Tada, usred rata, umetnička intuicija je nagazila na bizarno predskazanje: za slavu bratstva izabrana je Marija Magdalena koja se slavi 4. avgusta, na dan kad su NATO i hrvatske formacije napale i slomile Srpsku Krajinu.

Na taj dan se, i u ovo vreme, likovni umetnici okupljaju u manastiru, ali ove godine, izuzetno, zbog nekih tehničkih okolnosti, premijera je održana na Preobraženje, kada se u i oko manastira Krke održava dvadesetčetvoročasovni crkveno-narodni sabor, danas najveći skup dalmatinskih Srba.

U vreme likvidacije Srpske Krajine, leta 1995. godine, radovi nastali u okviru kolonije nalazili su se na putujućoj izložbi u Republici Srpskoj. Međutim, u poslednji čas, pred pad Sanskog Mosta, šezdesetak slika i skulptura izvučeno je u Srbiju. Prateći zlu kob nacionalnog propadanja, eksponati su se, proleća 1999. godine, našli u Prizrenu odakle su ih, usred ratnog haosa, izvukli neki hrabri momci iz Raške.

Fundus likovnih radova nastalih u Krki potom je izlagan u tridesetak gradova Srbije, a 2006. godine, rukovodstvo „Zore”, na čelu sa impresarijem kolonije, Nikolom Cerovcem, vratilo ga je, pod izvesnim pritiscima, nazad, u okupiranu Dalmaciju.

Međutim, značajni vajarski deo fundusa, poprsja značajnih dalmatinskih Srba, kao što su impozantne biste velikih vladika, Nikodima Milaša na izvoru Cetine i Stefana Kneževića u Oćestovu kod Knina, otrgnute su sa postamenata i, netragom, nestale u grozničavom pljačkaškom pohodu hrvatske vojske. Isto se desilo sa reljefima i bistama značajnih ličnosti koji su, perom, mačem i dobrotvornim radom, bile na usluzi i živele među dalmatinskim Srbima, a to su kralj Petar I Karađorđević, Dositej Obradović, Vuk Karadžić i mis Paulina Irbi.

Ipak, vidoviti ljudi iz SKD „Zore” već tada su odlili nabrojane spomenike u dva primerka, pa će se i oni naći u manastirskoj galeriji koja se upravo uređuje. Ponovno postavljanje bronzanih poprsja na originalna mesta, naravno, bilo bi samo novo sladostrašće za domoljubive kleptomane.