Niko ne zna koliko ima dece prosjaka

Iako su mališani koji peru šoferšajbne na semaforima svakodnevica, uveseljavaju nas sa svojim muzičkim „bravurama” u gradskim autobusima ili kada „prekidaju intimni razgovor” pokušavajući da nam prodaju ruže, nijedna ustanova u našoj zemlji nema podatak koliko je ovakve dece umesto u vrtiće i škole „upisano” u surovu školu života na ulici. Tamara Lukšić-Orlandić, zamenik zaštitnika građana za prava deteta, za „Politiku” kaže da se ni u jednom sistemu državne vlasti ne vodi evidencija o ovoj pojavi, tako da sistem socijalne zaštite i policija imaju samo indirektne podatke o deci prosjacima.

– Nepostojanje evidencije o dečjem prosjačenju dodatno komplikuje i otežava mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju prosjačenja, kao jednog od oblika zloupotrebe i eksploatacije dece, a što je postala obaveza države ratifikacijom Konvencije o pravima deteta i drugim međunarodnim dokumentima – ističe Tamara Lukšić-Orlandić.

Naša sagovornica dodaje da će zaštitnik građana uskoro biti u prilici da publikuje rezultate istraživanja o prosjačenju dece u našoj zemlji. Tamara Lukšić-Orlandić ističe da predstavnici sistema socijalne zaštite i policije procenjuju da su pripadnost romskoj etničkoj grupi i prinuda deteta na prosjačenje od strane organizovane grupe – osnovni faktor rizika za pojavu dečjeg prosjačenja, dok je značajno manji uticaj pripisan siromaštvu i pripadnosti grupi „dece ulice”.

– Ovo istraživanje ukazalo je na nedovoljno razumevanje uzroka pojave dečjeg prosjačenja, ali i prisutnost predrasuda i neophodnost upoznavanja stručnjaka da su upravo romska deca u najvećem riziku za uključivanje u prosjačenje kao najmarginalizovanija grupa – pre svega zbog ekstremnog siromaštva – kaže Tamara Lukšić-Orlandić.

Podaci sa kojima raspolaže Ministarstvo prosvete pokazuju da je svega sedam odsto mališana uključeno u predškolsko vaspitanje i da najveći broj romskih mališana „ispadne” iz obrazovnog sistema pre četvrtog razreda osnovne škole.

Olga Lakićević, koordinator projekata u Centru za interaktivnu pedagogiju, koji radi na obuci nastavnika, kaže da mnoštvo socijalno-ekonomskih faktora kumuje činjenici da se romski mališani „ispisuju” iz škole u nižim razredima.

– Ne postoji način da se školovanje romskih mališana reši dekretom i zakonom, jer je zakonodavac već predvideo kaznene odredbe za roditelje koji ne školuju svoje dete. Škola mora da pošalje poruku da su sva deca dobrodošla u njenim klupama, ali ne samo na rečima. Moramo imati na umu da se deca ne školuju na svom maternjem jeziku i zbog toga bi makar na simboličan način trebalo premostiti jezičke barijere koje postoje između romskih mališana i ostale dece – jedan od predloga je da natpisi na učionicama i prostorijama u školi budu i na romskom jeziku – predlaže Olga Lakićević.

Marko Šijan, predsednik upravnog odbora Centra za integraciju mladih i koordinator Svratišta za decu ulice, kaže da najveći broj mališana ulicama luta i prosi bez ikakvog nadzora roditelja, koji čekaju da se dete vrati kući sa dnevnim pazarom. Dodatni problem predstavlja činjenica da veliki broj ovih mališana nije upisan u matične knjige i nema adresu stanovanja, pa se zbog toga ne zna koji je centar za socijalni rad nadležan za njihov „slučaj”.

– Saradnici i volonteri Centra za integraciju mladih su od 2005. godine zbrinuli više od hiljadu mališana koji lutaju ulicama našeg grada, a 630 dece je do danas koristilo usluge svratišta. Preko 70 odsto mališana iz Svratišta za decu sa ulice upisano je u redovnu školu, a prosečni korisnik ove „sigurne dečje kuće” više puta je bio u bioskopu i pozorištu nego prosečno gradsko dete. Zahvaljujući trudu naših saradnika, više od 50 mališana iz romskog naselja „Mali Leskovac” na Karaburmi prošle godine je bilo upisano i sa uspehom je završilo pripremni predškolski program, a ove godine je više od tridesetoro dece uključeno u ovaj obrazovni program – kaže Marko Šijan.

--------------------------------------------------------------

Nedostupno predškolsko obrazovanje

Romska deca su izložena svakovrsnoj getoizaciji i isključenosti iz društvene zajednice, njihovi roditelji su nezaposleni i sa nedovoljnim obrazovanjem koje garantuje zaposlenost, žive u nebezbednim i nepovoljnim uslovima za život i razvoj deteta, bez odgovarajuće ishrane, higijene, zdravstvene zaštite, nedostupno im je predškolsko obrazovanje i stimulacija na ranom uzrastu. A, upravo je taj rani uzrast do šeste godine života preloman za budući razvoj deteta, upozorava Tamara Lukšić-Orlandić.