Na ulicu sa šeširom i flašicom vode

Dr Nada Macura naglašava da se hroničnim bolesnicima savetuje da idu u polučasovne šetnje isključivo rano ujutro ili uveče, a vozačima da dobro provetre automobil pre nego što počnu da voze i da u saobraćaju budu posebno oprezni.

– U periodu od 11 do 18 sati, treba izbegavati boravak na suncu, a posebno se savetuje da napolje, kada je najtoplije, ne izlaze hronični bolesnici, gojazne osobe, ljudi osetljivi na ovakve vremenske prilike, psihijatrijski bolesnici, pacijenti kojima je organizam iscrpljen zbog teških oboljenja – istakla je dr Macura.

Ishrana treba da bude lagana i da sadrži voće i povrće, dok je obavezno konzumiranje minimum dva litra tečnosti – vode, limunade i prirodno ceđenih sokova. Povrće treba držati, kaže dr Macura, u vodi minimum pola sata pre jela, a neophodno je i često pranje ruku kako bi se sprečila pojava crevnih infekcija. Hladna i vlažna koža, prekomerno znojenje, raširene zenice, ubrzano disanje, glavobolja, mučnina ili povraćanje, simptomi su iscrpljenosti vrućinom, koja može da preraste u toplotni udar.

–I kod zdravih ljudi, kao reakcija na preterano izlaganje vrućini, mogu da se pojave vrtoglavica, glavobolja, malaksalost, pad koncentracije. Neophodni rekviziti pre izlaska napolje su šešir ili kačket i naočare za sunce. Ukoliko neko nema klima-uređaj, treba da zamrači prostoriju u kojoj boravi, ali i da je često provetrava – rekla je dr Macura.

Trudnicama se savetuje da se danas uzdrže od preteranih aktivnosti i da ostanu u klimatizovanim prostorijama, a dojiljama se preporučuje da bebu češće doje i da joj daju prokuvanu ohlađenu vodu između obroka, kao i da je izvode u šetnju pre podne do 10 sati i predveče posle 18 sati, ali i da joj obavezno stave svetlu i mekanu pamučnu kapicu. Lekari podsećaju da naporan rad na vrućini izaziva toplotne grčeve jer se znojenjem gubi dosta soli, koja je neophodna mišićima, a pošto se to često dešava ljudima koji rade napolju na visokim vrućinama, njima se savetuje da u tom trenutku zastanu, odmore se, popiju vodu ili neki osvežavajući napitak.

Dr Macura podseća da visoka spoljašnja temperatura najviše utiče na krvne sudove, koji se na vrućini šire, pa da zato, posle dugog boravka na velikoj vrućini, ljudima lako može da padne krvni pritisak i da dođe do kolapsa. Jedna od reakcija na vrućinu može da bude i tahikardija, koja može da se javi i zbog gubitka tečnosti i minerala, ali i zbog metaboličkih poremećaja, posebno kod onih koji imaju tegobe zbog obolele štitne žlezde.

Budući da će danas biti pravi tropski dan, građanima se savetuje da pomognu osobi za koju primete da li kolabirala na sred ulice. Onesvešćenog čoveka treba položiti na ravnu površinu i okrenuti je na bok. Pomaže i kada se onesvešćenoj osobi podignu natkolenice, i kada joj se istovremeno vodom osvežava lice, vrat i ruke.