На улицу са шеширом и флашицом воде

Др Нада Мацура наглашава да се хроничним болесницима саветује да иду у получасовне шетње искључиво рано ујутро или увече, а возачима да добро проветре аутомобил пре него што почну да возе и да у саобраћају буду посебно опрезни.

– У периоду од 11 до 18 сати, треба избегавати боравак на сунцу, а посебно се саветује да напоље, када је најтоплије, не излазе хронични болесници, гојазне особе, људи осетљиви на овакве временске прилике, психијатријски болесници, пацијенти којима је организам исцрпљен због тешких обољења – истакла је др Мацура.

Исхрана треба да буде лагана и да садржи воће и поврће, док је обавезно конзумирање минимум два литра течности – воде, лимунаде и природно цеђених сокова. Поврће треба држати, каже др Мацура, у води минимум пола сата пре јела, а неопходно је и често прање руку како би се спречила појава цревних инфекција. Хладна и влажна кожа, прекомерно знојење, раширене зенице, убрзано дисање, главобоља, мучнина или повраћање, симптоми су исцрпљености врућином, која може да прерасте у топлотни удар.

–И код здравих људи, као реакција на претерано излагање врућини, могу да се појаве вртоглавица, главобоља, малаксалост, пад концентрације. Неопходни реквизити пре изласка напоље су шешир или качкет и наочаре за сунце. Уколико неко нема клима-уређај, треба да замрачи просторију у којој борави, али и да је често проветрава – рекла је др Мацура.

Трудницама се саветује да се данас уздрже од претераних активности и да остану у климатизованим просторијама, а дојиљама се препоручује да бебу чешће доје и да јој дају прокувану охлађену воду између оброка, као и да је изводе у шетњу пре подне до 10 сати и предвече после 18 сати, али и да јој обавезно ставе светлу и мекану памучну капицу. Лекари подсећају да напоран рад на врућини изазива топлотне грчеве јер се знојењем губи доста соли, која је неопходна мишићима, а пошто се то често дешава људима који раде напољу на високим врућинама, њима се саветује да у том тренутку застану, одморе се, попију воду или неки освежавајући напитак.

Др Мацура подсећа да висока спољашња температура највише утиче на крвне судове, који се на врућини шире, па да зато, после дугог боравка на великој врућини, људима лако може да падне крвни притисак и да дође до колапса. Једна од реакција на врућину може да буде и тахикардија, која може да се јави и због губитка течности и минерала, али и због метаболичких поремећаја, посебно код оних који имају тегобе због оболеле штитне жлезде.

Будући да ће данас бити прави тропски дан, грађанима се саветује да помогну особи за коју примете да ли колабирала на сред улице. Онесвешћеног човека треба положити на равну површину и окренути је на бок. Помаже и када се онесвешћеној особи подигну натколенице, и када јој се истовремено водом освежава лице, врат и руке.