Roditeljska kuća, ipak, u Doktorovoj kuli

Roditeljska kuća za mališane obolele od raka koji se privremeno leče u Beogradu i njihove roditelje, najverovatnije će, ipak, biti u Doktorovoj kuli, zgradi smeštenoj u krugu Kliničkog centra Srbije, najavljuje Tomislav Đorđević, predsednik beogradske opštine Savski venac.

– Veći deo novca za obnovu Doktorove kule obezbedićemo od prodaje dva stana i placa na Dedinju koje je opštini Savski venac zaveštao naš građanin Mijodrag Stanojević, osnivač istoimenog fonda, uz obavezu da se njegova imovina iskoristi u humanitarne svrhe. Stanojević je nedavno preminuo, a stanovi i plac bi trebalo tokom jeseni, kada se završi ostavinska rasprava, da budu prodati i dobijeni novac uložen u radove na Doktorovoj kuli – objašnjava Đorđević.

On kaže da su pomenuta opština i nevladina organizacija Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (Nurdor), zahvaljujući donacijama do sada prikupili oko 130.000 evra od neophodnih 750.000 evra. Uz pomoć jednog od donatora – Rotarijanaca Beograda, kako napominje Đorđević, stupljeno je u kontakt sa turskom kompanijom „Tika” koja će investirati deo novca u obnovu ruinirane kamene dvospratnice u centru Beograda.

– Na ovaj način trebalo bi da obezbedimo novac neophodan za obnovu zgrade i ukoliko sve bude po planu, očekujemo da će grubi radovi na zgradi biti završeni u aprilu iduće godine. Oboleli mališani i njihovi roditelji trebalo bi da dobiju privremeni smeštaj u ovom zdanju početkom narednog leta, a Doktorova kula će tad promeniti naziv u Centar „Mijodrag Stanojević” – kaže Đorđević.

Osim opštine Savski venac koja daje svoju imovinu za Roditeljsku kuću i Nurdora, u ovom projektu učestvuju, kako objašnjava naš sagovornik, i Fond „Miodrag Stanojević”, Klinički centar Srbije, Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj i Institut za onkologiju. U budućoj Roditeljskoj kući za mališane će biti organizovana i nastava, a časove će držati nastavnici O.Š. „Anton Hercog”.

Problem oko obnove Doktorove kule i pretvaranja jednog njenog dela u Roditeljsku kuću, kako je „Politika” već pisala, za šta je projekat urađen pre skoro dve godine i još tada je najavljivan skori početak radova na uređenju, nastao je zbog nedostatka novca. Kako je za naš list nedavno izjavila Žana Korolija, član Upravnog odbora Nurdora, čak je dovedena u pitanje i lokacija na kojoj bi trebalo da se napravi objekat za privremeni smeštaj obolelih mališana. Ona je podsetila koliko je značajno da oboleli mališani budu smešteni u blizini bolnica u kojima se leče zbog njihovog ionako teško zdravstvenog stanja. Inače, godišnje se između 400 i 500 mališana u Srbiji leči od raka, a 80 odsto obolele dece koja primaju terapiju dolazi u Beograd iz unutrašnjosti. Baš iz tog razloga neophodno je obezbediti Roditeljsku kuću za ove mališane, odnosno mesto gde će sa roditeljima privremeno boraviti u glavnom gradu, dok su na lečenju.

Doktorova kula je kameno zdanje iz 19. veka, a više od 130 godina korišćena je za smeštaj duševnih bolesnika. Krajem prošlog veka zatvorena je zbog dotrajalosti zgrade.

----------------------------------------------

Bez zvaničnog predloga o promeni lokacije

Renoviranje druge Roditeljske kuće u Beogradu, predviđene u Doktorovoj kuli, nije počelo jer nema dovoljno donatora spremnih da izdvoje velika materijalna sredstva, napominju u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO). Po rečima Sanje Mirosavljević, pi-ara RZZO, koliko je nadležnima u ovoj instituciji poznato, ne postoji zvaničan predlog za promenu lokacije pomenute Roditeljske kuće. Inače, u RZZO-u podsećaju da se ovakve ustanove finansiraju donacijama kompanija i pojedinaca.

„Ministarstvo zdravlja podržava izgradnju Roditeljske kuće i ohrabruje kompanije i ljude dobre volje da doniraju sredstva za izgradnju ovakvih objekata, koji se inače finansiraju iz donacija kao što je slučaj i u drugim zemljama”, navode u ovom ministarstvu.