Najvažnije stvari se slučajno dogode

Meni je slikarstvo cilj, a ne sredstvo – često ističe slikar Miša Čolović, čiju će izložbu pejzaža pod nazivom „Ponovo pronađen predeo” otvoriti večeras u 20 časova u Francuskom institutu u Beogradu Paskal Delpeš, savetnica za kulturu pri Francuskoj ambasadi, što će biti  njen poslednji javni nastup pred odlazak sa mesta direktorke instituta.

Publika će moći u ovom izuzetnom izložbenom prostoru uKnez Mihailovoj 31. do 22. oktobra da pogleda 47 Čolovićevih ulja na platnu, nastalih u umetnikovom ateljeu u Grockoj, koju je izabrao kao mesto gde veći deo godine živi i radi, nakon dugogodišnjeg boravka u inostranstvu. Miša Čolović je obišao svet:živeo u Švedskoj, Engleskoj, Kanadi i Francuskoj. Prva izložba koju je kao student održao 1968. u Domu omladine promenila mu je život, jer je u galeriju ušetala ekipa švedske televizije i snimila prilog o njemu.Ubrzo je usledio poziv galeriste iz Malmea,a potom i dvogodišnja stipendija Kraljevske akademije iz Stokholma. Posle je dve godine proveo u Londonu, potom više od decenije u Torontu i petnaest godina u Francuskoj. Iza njega je tridesetak samostalnih, ali i kolektivnih izložbi. O tome sa kakvim delima se predstavlja u Francuskom institutu u Beogradu, Miša Čolović kaže:

– Izložiću pejzaže koje sam naslikao inspirisan Kinom, Tunisom, Francuskom i Srbijom. Pretprošle godine sam posetio Kinu, na poziv čoveka koji je od rođaka dobio na poklon moju sliku i poželeo da me upozna i ugosti. Tada sam video nestvarne prizore: planine poput naše Đavolje varoši, samo mnogo veće, parkove, potom gradove kakav je Šangaj. U Tunisu sam proveo nekoliko zima i oduševljen sam tim podnebljem. Moj život se sada odvija na relaciji između Francuske i Srbije, tačnije Fontenbloa i Grocke, tako da se atmosfera ovih mesta može osetiti na mojim radovima. Volim da predstavim određeni predeo ali i da publici probudim maštu. Bavim se figurativnim slikarstvom, ali ne i super realizmom.

Miša Čolović potom navodi da je bio veoma potresen raspadom Jugoslavije i ratovima koji su usledili i odlučio je da se vrati u svoju zemlju i tu nastavi da radi veći deo godine, iako često boravi i u Francuskoj.

– U Srbiji sam pronašao mir, shvatio sam da je to jedini način da dođem do istine. Slikarstvo mi je cilj i njime se mogu baviti samo ako imam mir. Moja prethodna izložba bila je organizovana pre par godina u Centru za kulturnu dekontaminaciju kod Borke Pavićević, usledila je pauza i evo sad ,osim u Francuskom institutu, istovremeno izlažem i u Centru za kulturu u Grockoj. A šta je bilo značajno u mojoj karijeri? Najvažnije stvari su se slučajno desile. Izdvojiću kao važno to što sam prve časove crtanja pohađao kod Šane Lukić u Domu pionira u Beogradu sa 14 godina,a bilo je to više bekstvo od školskih obaveza, nego stvarno interesovanje. Presudan je ,ipak,bio i dolazak ekipeŠvedske televizije na moju izložbu u Domu omladine, kada sam bio na završnoj godini studija u klasi Zorana Petrovića.

Miša Čolovićtvrdi da je talenat samo pet posto uspeha,a ostalo je rad.Seća se da je, kada je video slike Rembranta i Vermera, kao mlad shvatio da ništa ne zna i da mora još mnogo da radi na svom talentu. Na pitanje kako je slikarstvo uticalo na njegovu egzistenciju odgovorio je da je sve ove godine živeo od svojih slika, ali i da je izlagao u čuvenim galerijama, kao što je „Marlboro Godar” u Montrealu, a moguće je da će mu ubuduće salu za izlaganje ustupiti i jedna od najvećih i najznačajnijih „Marlboro” galerija, ona u Njujorku.