Најважније ствари се случајно догоде

Мени је сликарство циљ, а не средство – често истиче сликар Миша Чоловић, чију ће изложбу пејзажа под називом „Поново пронађен предео” отворити вечерас у 20 часова у Француском институту у Београду Паскал Делпеш, саветница за културу при Француској амбасади, што ће бити  њен последњи јавни наступ пред одлазак са места директорке института.

Публика ће моћи у овом изузетном изложбеном простору уКнез Михаиловој 31. до 22. октобра да погледа 47 Чоловићевих уља на платну, насталих у уметниковом атељеу у Гроцкој, коју је изабрао као место где већи део године живи и ради, након дугогодишњег боравка у иностранству. Миша Чоловић је обишао свет:живео у Шведској, Енглеској, Канади и Француској. Прва изложба коју је као студент одржао 1968. у Дому омладине променила му је живот, јер је у галерију ушетала екипа шведске телевизије и снимила прилог о њему.Убрзо је уследио позив галеристе из Малмеа,а потом и двогодишња стипендија Краљевске академије из Стокхолма. После је две године провео у Лондону, потом више од деценије у Торонту и петнаест година у Француској. Иза њега је тридесетак самосталних, али и колективних изложби. О томе са каквим делима се представља у Француском институту у Београду, Миша Чоловић каже:

– Изложићу пејзаже које сам насликао инспирисан Кином, Тунисом, Француском и Србијом. Претпрошле године сам посетио Кину, на позив човека који је од рођака добио на поклон моју слику и пожелео да ме упозна и угости. Тада сам видео нестварне призоре: планине попут наше Ђавоље вароши, само много веће, паркове, потом градове какав је Шангај. У Тунису сам провео неколико зима и одушевљен сам тим поднебљем. Мој живот се сада одвија на релацији између Француске и Србије, тачније Фонтенблоа и Гроцке, тако да се атмосфера ових места може осетити на мојим радовима. Волим да представим одређени предео али и да публици пробудим машту. Бавим се фигуративним сликарством, али не и супер реализмом.

Миша Чоловић потом наводи да је био веома потресен распадом Југославије и ратовима који су уследили и одлучио је да се врати у своју земљу и ту настави да ради већи део године, иако често борави и у Француској.

– У Србији сам пронашао мир, схватио сам да је то једини начин да дођем до истине. Сликарство ми је циљ и њиме се могу бавити само ако имам мир. Моја претходна изложба била је организована пре пар година у Центру за културну деконтаминацију код Борке Павићевић, уследила је пауза и ево сад ,осим у Француском институту, истовремено излажем и у Центру за културу у Гроцкој. А шта је било значајно у мојој каријери? Најважније ствари су се случајно десиле. Издвојићу као важно то што сам прве часове цртања похађао код Шане Лукић у Дому пионира у Београду са 14 година,а било је то више бекство од школских обавеза, него стварно интересовање. Пресудан је ,ипак,био и долазак екипеШведске телевизије на моју изложбу у Дому омладине, када сам био на завршној години студија у класи Зорана Петровића.

Миша Чоловићтврди да је таленат само пет посто успеха,а остало је рад.Сећа се да је, када је видео слике Рембранта и Вермера, као млад схватио да ништа не зна и да мора још много да ради на свом таленту. На питање како је сликарство утицало на његову егзистенцију одговорио је да је све ове године живео од својих слика, али и да је излагао у чувеним галеријама, као што је „Марлборо Годар” у Монтреалу, а могуће је да ће му убудуће салу за излагање уступити и једна од највећих и најзначајнијих „Марлборо” галерија, она у Њујорку.