I nagoveštaj dovoljan

Čak i tanani nagoveštaj gotovine, kao što je gledanje prikaza s dolarima na monitoru (screensaver), dovodi ljude u sebično stanje svesti: teže će zatražiti pomoć, a neće se ni oduševiti da priteknu drugima.

Često se kaže da novac menja ljude, sada je grupa eksperimentalnih psihologa potvrdila da to izaziva već samo razmišljanje. S parama na pameti, učesnici u ogledu postajali su sve egocentričniji, i u dobrom i u lošem smislu.

Psiholog Kelin Vos kaže da je počela da misli na takve promene kada se posle posledoktorskih studija zaposlila na fakultetu. Veliko povećanje plate značilo je da će za selidbu unajmiti profesionalce, umesto da se osloni na pomoć prijatelja. "To je znatno olakšalo seljenje, ali mi je nedostajalo druženje uz parče pice i pivo posle zajedničkog rada", objašnjava ona.

Pomenuto iskustvo dovelo je do pretpostavke da novac čini ljude nezavisnijim, a da istovremeno uspostavlja društvene prepreke. Da bi ovo proverila u nadgledanim uslovima, ona je sa saradnicima na Univerzitetu Minesota u Mineapolisu, pozvala nekoliko stotina visokoškolaca da učestvuju u različitim opitima.

Istraživači su u svakom tanano podstakli polovinu da misle na novac – tako što su im dali da čitati esej u kojem se on pominje ili su ih stavili da gledaju postere na kojima su prikazane razne vrste novčanica – pre nego što su ih ubacili u razne društvene okolnosti.

U jednom eksperimentu su istraživači rekli dobrovoljcima da u svakom trenu mogu da potraže pomoć. Pojedinci koje su prethodno podsetili na pare, čekali su gotovo 70 odsto vremena duže da je zatraže u odnosu na učesnike koji pre toga nisu mislili na novac. Prvi su, takođe, proveli 50 posto vremena manje pomažući ostalima, a podigli su manje olovaka ispitanicima koji su ih namerno ispustili.

Nedruštveno ponašanje tu nije prestalo: studenti s novcem na pameti radije su radili sami, iako je podela zadataka s drugim značila znatno manje posla. U upitniku su birali da sami provedu slobodno vreme – više ih je odabralo privatne časove kuvanja nego, na primer, večeru u četvoro.

"A kada smo tražili od dobrovoljaca da postave dve stolice za razgovor za upoznavanje drugog učesnika, ispitanici koje su gledali prikaze novca na monitoru su ih stavljali na većoj udaljenosti", objavili su istraživači u uglednom časopisu ’Nauka’ (Science). Ukupno gledajući, rezultati govore da pomisao na novac stavlja ljude u stanje svesti u kojem ne žele da zavise od drugih, niti da drugi zavise od njih".
Tom Gilović, psiholog za Univerziteta Kornel, smatra da je ovo golicav niz rezultata, jer je zadivljujuće da ljude možete napuniti, čak i podsvesno, i da dobijete takve ishode.

Ispitivanje može imati uticaja na svakodnevne odluke, kao što je davanje deci džeparaca, dodaje Stiven Li, ekonomski psiholog sa Univerziteta u Ekseteru (Velika Britanija).