„Kvantaš” pun robe, ali željan mušterija

„Ni rodnije godine, niti manje mušterija”, vajkaju se prodavci na Kvantaškoj pijaci. Neke cene su i dva puta niže nego lane, ali ni to ne pomaže. Vreme je i za spravljanje zimnice, a domaćica ni za lek. Ono što između sedam i devet sati prodaju vlasnicima manjih trgovina koji ovde kupuju voće i povrće uglavnom im je i jedina dnevna zarada.

Raširio je džačiće i kutije ispod dva ogromna suncobrana Čačanin Duško Radović, poveo i ženu da mu pomaže, a posla nema ni za njega samog.

– Do podneva sam prodao tek nešto više od 200 kilograma paprika i paradajza – podnosi Duško ekonomski izveštaj, a onda samoinicijativno prelazi na temu rodne ravnopravnosti:

– Kad dođe bračni par, uvek žena nosi novčanik. Ko zna gde one sve troše pare, nije čudo što se stiskaju kad treba kupiti ajvar i turšiju. A primetio sam i da mnoge gospođe ostanu da sede u kolima, a pošalju muževe da pazare. Izem ti ja takvu zimnicu – poentira Radović.

Mesnate crvene paprike kaže najbolje idu a, kao i većina povrtara, nudi ih za 35 do 45 dinara po kilogramu. Paradajz staje u proseku oko 13 dinara za kilo, pod uslovom da mušterija kupi celu gajbicu.

– Nismo skoro imali ovako lošu godinu, što se prodaje tiče. A zeleniš – lepko ruža. Nema života od poljoprivrede dok platimo sve takse ništa nam ne ostane. Socijalni mir se kupuje preko leđa seljaka, pa se još čude što smo kivni – upozorava piljar rodom iz Mostara, fakultetski obrazovan, ali drugog posla sem ovog na Kvantašu nema.

Kao i kolege, uzda se da će za petnaestak dana, tako je barem ranijih godina bilo, naići talas mušterija koje prave zimnicu. Ali tada im, žali se prodavac koji nam se predstavio kao Jovan, stiže konkurencija sa „južne pruge”.

Ipak, dodaje, ne žali se: ima stalne mušterije, eto baš juče prodao je čitavih 1.200 kilograma paprika. Nudi i ljute, sto komada, složene kao sardine – 280 dinara.

----------------------------------------------

Gajbice blagotvorne za kućni budžet

Oko 14 sati, na čitavoj pijaci jedva da je bilo deset mušterija. Među njima, penzionerka Milena Kljajić. Kaže, na „Kvantašu” je redovan kupac već petnaestak godina.

– Dolazim sa Ceraka. Imam brojnu porodicu, kupimo gajbu „hamburg” grožđa, malo nektarina i još šta nam treba za nedelju dana. Pa kad pojedemo, eto nas ponovo. Do pre šest godina živeli smo na Novom Beogradu, navikla sam na ovu tržnicu i neću da je menjam. Volim da ekonomišem pri kupovini, pa biram „Kvantaš”, a ne prvi market iza ugla. Tako mesečno na voću i povrću uštedim i do 20 odsto – objasnila je Kljajićeva, dodavši da će sledeća nabavka biti obimnija jer joj sleduje pravljenje džema, turšije i ajvara.

----------------------------------------------

Čeznu za kafe-kuvaricama

Grupa piljara u drugom redu vreme je prekraćivala ispijanjem piva. Mušterija, kažu, nema ni za lek, pa ovako „utapaju tugu”. Bolje i to, kažu, nego da bulje u prazno od 2 do 20 časova, koliko su na „Kvantašu”

– Pili bi mi i kafu, ali nema. Pijačna uprava je pre neki dan proterala devojke koje su šetale tržnicom i na plinu nam kuvale kafe. Imale su i hladno pivo, da ne bi toga, ne znam kako bi preterali one vrućine – kaže piljar Angel Dimitrov.