„Кванташ” пун робе, али жељан муштерија

„Ни родније године, нити мање муштерија”, вајкају се продавци на Кванташкој пијаци. Неке цене су и два пута ниже него лане, али ни то не помаже. Време је и за справљање зимнице, а домаћица ни за лек. Оно што између седам и девет сати продају власницима мањих трговина који овде купују воће и поврће углавном им је и једина дневна зарада.

Раширио је џачиће и кутије испод два огромна сунцобрана Чачанин Душко Радовић, повео и жену да му помаже, а посла нема ни за њега самог.

– До поднева сам продао тек нешто више од 200 килограма паприка и парадајза – подноси Душко економски извештај, а онда самоиницијативно прелази на тему родне равноправности:

– Кад дође брачни пар, увек жена носи новчаник. Ко зна где оне све троше паре, није чудо што се стискају кад треба купити ајвар и туршију. А приметио сам и да многе госпође остану да седе у колима, а пошаљу мужеве да пазаре. Изем ти ја такву зимницу – поентира Радовић.

Меснате црвене паприке каже најбоље иду а, као и већина повртара, нуди их за 35 до 45 динара по килограму. Парадајз стаје у просеку око 13 динара за кило, под условом да муштерија купи целу гајбицу.

– Нисмо скоро имали овако лошу годину, што се продаје тиче. А зелениш – лепко ружа. Нема живота од пољопривреде док платимо све таксе ништа нам не остане. Социјални мир се купује преко леђа сељака, па се још чуде што смо кивни – упозорава пиљар родом из Мостара, факултетски образован, али другог посла сем овог на Кванташу нема.

Као и колеге, узда се да ће за петнаестак дана, тако је барем ранијих година било, наићи талас муштерија које праве зимницу. Али тада им, жали се продавац који нам се представио као Јован, стиже конкуренција са „јужне пруге”.

Ипак, додаје, не жали се: има сталне муштерије, ето баш јуче продао је читавих 1.200 килограма паприка. Нуди и љуте, сто комада, сложене као сардине – 280 динара.

----------------------------------------------

Гајбице благотворне за кућни буџет

Око 14 сати, на читавој пијаци једва да је било десет муштерија. Међу њима, пензионерка Милена Кљајић. Каже, на „Кванташу” је редован купац већ петнаестак година.

– Долазим са Церака. Имам бројну породицу, купимо гајбу „хамбург” грожђа, мало нектарина и још шта нам треба за недељу дана. Па кад поједемо, ето нас поново. До пре шест година живели смо на Новом Београду, навикла сам на ову тржницу и нећу да је мењам. Волим да економишем при куповини, па бирам „Кванташ”, а не први маркет иза угла. Тако месечно на воћу и поврћу уштедим и до 20 одсто – објаснила је Кљајићева, додавши да ће следећа набавка бити обимнија јер јој следује прављење џема, туршије и ајвара.

----------------------------------------------

Чезну за кафе-куварицама

Група пиљара у другом реду време је прекраћивала испијањем пива. Муштерија, кажу, нема ни за лек, па овако „утапају тугу”. Боље и то, кажу, него да буље у празно од 2 до 20 часова, колико су на „Кванташу”

– Пили би ми и кафу, али нема. Пијачна управа је пре неки дан протерала девојке које су шетале тржницом и на плину нам кувале кафе. Имале су и хладно пиво, да не би тога, не знам како би претерали оне врућине – каже пиљар Ангел Димитров.