Čistilište za sudije

Doktor Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, a sada redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže da po novom Ustavu i Ustavnom zakonu nosioci pravosudnih funkcija moraju da prođu čistilište.

Tako se nastavlja serija u kojoj političari svaki čas ponovo na ispit stavljaju ispravnost sudija. Vladimir Todorić, urednik "Srpske pravne revije", kaže da je paradoks što će "preispitivanje vršiti oni koji nisu preispitani. Pozdravljam princip preispitivanja, ali bi on trebalo da se primeni univerzalno, a ne fragmentarno. Mi smo jedina zemlja u okruženju koja nije preispitala organe vlasti i bezbednosne strukture".

I Ivošević misli da bi "trebalo da se obavi lustracija svih ljudi na javnim funkcijama. U sudstvu je sigurno dvocifrena brojka u procentima onih koji su u redu, malo je onih koji su bili u SPS-u i JUL-u i radili nešto što je nezakonito".

Od početka višestranačja u Srbiji mnoge sudije su napustile sudnice pre svega zbog političara koji su tražili od njih da ne sude po pravu i pravdi nego po partijskom interesu. Todorić kaže da je devedesetih godina od oko 900 sudija, skoro polovina, otišlo u advokaturu. Političari nikada nisu odgovarali za to, ali su i ove godine prilikom reizbora pokazali da će i dalje biti pristrasni. Tada je glas Vide Petrović-Škero, predsednice Vrhovnog suda, bio usamljen kada je govorila da su političari zbog kojih su sudije napustile svoj posao sada sprečili povratak tih hrabrih i poštenih  ljudi u hramove pravde.

Rešenja o pravosudnom sistemu u Ustavu i Ustavnom zakonu omogućavaju političarima da još jednom sude sudijama. Zato je razumljivo da Ivošević kaže da je opasnost to što članove Visokog saveta sudstva bira Narodna skupština kao i sudije i tužioce. "Oni mogu da izaberu svoje ljude. Prvo se biraju na tri godine, što bi bio neki probni rad i to od strane Narodne skupštine, a posle toga ih bira Visoki savet sudstva i to je do kraja njihovog radnog veka, što znači da će to biti drugo čistilište. To nije dobro rešenje, jer u prethodnom ustavu su se sudije i tužioci odmah birali na neodređeno vreme, a VSS je birala Opšta sednica Vrhovnog suda." Ali, Ivošević kaže i da je VSS tada predlagao decu sudija, što pokazuje da i dobro rešenje može da se kompromituje. "Sada to mogu da budu čestiti ljudi, a i bolje je što u sastavu VSS-a ima više sudija."

"Kako će se rešenja iz Ustava i Ustavnog zakona primenjivati u praksi zavisiće od novog saziva Skupštine", kaže Todorić. "Odbor za pravosuđe Skupštine Srbije, koji je do sada predlagao nosioce pravosudnih funkcija, nema baš dobru reputaciju, ali teško da će se postavljanje sudija po novim  pravilima odoleti političkim pritiscima. Jer, Visoki savet sudstva je političko telo pošto većinu članova bira Narodna skupština, na predlog vlade".

Sudije nisu konsultovali dok su usaglašavali Ustav, na šta se uzalud žalila Vida Petrović-Škero. Političari su za sebe u Ustavu predvideli veći stepen imuniteta nego za sudije. Ivošević kaže: "To treba da bude ravnopravno. Jer, sada sudije imaju imunitet od pritvora, a ne i od krivičnog postupka, a poslanici imaju imunitet u oba slučaja."  Todorić kaže da bi "VSS trebalo da predlaže sistematizaciju i organizaciju sudova, a izmenama Zakona o sudijama je predviđeno da Ministarstvo pravde to radi". Konačno, navodi Todorić: "Tužilaštvo je deo izvršne vlasti umesto da bude deo pravnog sistema. To znači da je sada povećan uticaj na Tužilaštvo".

Da li će sada biti ispitivan rad svakog sudije? Todorić pita: "Da li će i Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda biti na preispitivanju posle 30 godina rada". Njegovo drugo pitanje je još važnije: "Na osnovu čega će Skupština birati sudije na prve tri godine". "Odsustvo instrumenata za procenu sudijske produktivnosti i rezultata rada  u pravosuđu je označeno kao jedan od nedostataka pravosudnog sistema", piše Omer Hadžiomerović u "Srpskoj pravnoj reviji". Iz njegovog teksta sledi i da kod nas ne postoji redovno ocenjivanje rada sudija kao u drugim zemljama, nego se ono izvodi samo pri napredovanju. U Bosni i Hercegovini predsednik suda ocenjuje sudije godišnje, u Francuskoj se njihov rad vrednuje svake druge godine, u Litvaniji dva puta u prvih pet godina rada, a potom na 10 godina.

I Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija", kaže: "Ne postoje ni dovoljno jasna merila za kvalitetnu ocenu rada, već se ocena rada zasniva na kvantitetu, odnosno broju obrađenih predmeta."

Političari svoju intervenciju u sudstvu pravdaju javnim mnjenjem o sudijama. Najnoviji podaci istraživanja  "Galup internešenela" i "Transparensi internešenela"  – Globalni barometar korupcije, kada je sudstvo u pitanju pokazuju da je ocenu pet, znači veoma korumpirano, sudstvu dalo 32 odsto građana. Ocenu četiri dalo je 24 odsto, trojku 25 odsto, dvojku devet odsto i jedinicu kao najbolju ocenu dalo je svega dva odsto građana. Kako javno mnjenje ocenjuje političare? Ti podaci biće objavljeni ove nedelje.