Чистилиште за судије

Доктор Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда, а сада редовни професор Правног факултета Универзитета Унион, каже да по новом Уставу и Уставном закону носиоци правосудних функција морају да прођу чистилиште.

Тако се наставља серија у којој политичари сваки час поново на испит стављају исправност судија. Владимир Тодорић, уредник "Српске правне ревије", каже да је парадокс што ће "преиспитивање вршити они који нису преиспитани. Поздрављам принцип преиспитивања, али би он требало да се примени универзално, а не фрагментарно. Ми смо једина земља у окружењу која није преиспитала органе власти и безбедносне структуре".

И Ивошевић мисли да би "требало да се обави лустрација свих људи на јавним функцијама. У судству је сигурно двоцифрена бројка у процентима оних који су у реду, мало је оних који су били у СПС-у и ЈУЛ-у и радили нешто што је незаконито".

Од почетка вишестраначја у Србији многе судије су напустиле суднице пре свега због политичара који су тражили од њих да не суде по праву и правди него по партијском интересу. Тодорић каже да је деведесетих година од око 900 судија, скоро половина, отишло у адвокатуру. Политичари никада нису одговарали за то, али су и ове године приликом реизбора показали да ће и даље бити пристрасни. Тада је глас Виде Петровић-Шкеро, председнице Врховног суда, био усамљен када је говорила да су политичари због којих су судије напустиле свој посао сада спречили повратак тих храбрих и поштених  људи у храмове правде.

Решења о правосудном систему у Уставу и Уставном закону омогућавају политичарима да још једном суде судијама. Зато је разумљиво да Ивошевић каже да је опасност то што чланове Високог савета судства бира Народна скупштина као и судије и тужиоце. "Они могу да изаберу своје људе. Прво се бирају на три године, што би био неки пробни рад и то од стране Народне скупштине, а после тога их бира Високи савет судства и то је до краја њиховог радног века, што значи да ће то бити друго чистилиште. То није добро решење, јер у претходном уставу су се судије и тужиоци одмах бирали на неодређено време, а ВСС је бирала Општа седница Врховног суда." Али, Ивошевић каже и да је ВСС тада предлагао децу судија, што показује да и добро решење може да се компромитује. "Сада то могу да буду честити људи, а и боље је што у саставу ВСС-а има више судија."

"Како ће се решења из Устава и Уставног закона примењивати у пракси зависиће од новог сазива Скупштине", каже Тодорић. "Одбор за правосуђе Скупштине Србије, који је до сада предлагао носиоце правосудних функција, нема баш добру репутацију, али тешко да ће се постављање судија по новим  правилима одолети политичким притисцима. Јер, Високи савет судства је политичко тело пошто већину чланова бира Народна скупштина, на предлог владе".

Судије нису консултовали док су усаглашавали Устав, на шта се узалуд жалила Вида Петровић-Шкеро. Политичари су за себе у Уставу предвидели већи степен имунитета него за судије. Ивошевић каже: "То треба да буде равноправно. Јер, сада судије имају имунитет од притвора, а не и од кривичног поступка, а посланици имају имунитет у оба случаја."  Тодорић каже да би "ВСС требало да предлаже систематизацију и организацију судова, а изменама Закона о судијама је предвиђено да Министарство правде то ради". Коначно, наводи Тодорић: "Тужилаштво је део извршне власти уместо да буде део правног система. То значи да је сада повећан утицај на Тужилаштво".

Да ли ће сада бити испитиван рад сваког судије? Тодорић пита: "Да ли ће и Вида Петровић-Шкеро, председница Врховног суда бити на преиспитивању после 30 година рада". Његово друго питање је још важније: "На основу чега ће Скупштина бирати судије на прве три године". "Одсуство инструмената за процену судијске продуктивности и резултата рада  у правосуђу је означено као један од недостатака правосудног система", пише Омер Хаџиомеровић у "Српској правној ревији". Из његовог текста следи и да код нас не постоји редовно оцењивање рада судија као у другим земљама, него се оно изводи само при напредовању. У Босни и Херцеговини председник суда оцењује судије годишње, у Француској се њихов рад вреднује сваке друге године, у Литванији два пута у првих пет година рада, а потом на 10 година.

И Немања Ненадић, програмски директор "Транспарентности Србија", каже: "Не постоје ни довољно јасна мерила за квалитетну оцену рада, већ се оцена рада заснива на квантитету, односно броју обрађених предмета."

Политичари своју интервенцију у судству правдају јавним мњењем о судијама. Најновији подаци истраживања  "Галуп интернешенела" и "Транспаренси интернешенела"  – Глобални барометар корупције, када је судство у питању показују да је оцену пет, значи веома корумпирано, судству дало 32 одсто грађана. Оцену четири дало је 24 одсто, тројку 25 одсто, двојку девет одсто и јединицу као најбољу оцену дало је свега два одсто грађана. Како јавно мњење оцењује политичаре? Ти подаци биће објављени ове недеље.