Valcer na časovima fizičkog

Niš – Ako je suditi po informacijama sa zvaničnih mesta, početak školska godine u Nišu protiče normalno. Na svakom koraku može se čuti da su izostali potresi oko preraspodele časova u obrazovnim ustanovama i da su svi zadovoljni jer nije bilo tehnoloških viškova od kojih su strepili učitelji, nastavnici i profesori. Ali, nisu posle 1. septembra svi zadovoljni.

Veliki broj profesora fizičkog vaspitanja u osnovnim školama ostao je bez dobrog dela časova. Od njih su, posle odluke u Ministarstvu prosvete, časovi uzeti i vraćeni učiteljima, odnosno nastavnicima razredne nastave. Dobro za učitelje, ali na uštrb profesora fizičke kulture. Među profesorima ima slučajeva da su pali na samo 30 odsto časova. To znači da će umesto cele plate, sa umanjenim fondom časova primati samo trećinu dohotka.

Učitelji, koji su do pre nekoliko godina sami držali nastavu fizičkog vaspitanja, pa im je to uzeto, stalno dokazuju da im je učinjena nepravda, a sada profesori sa diplomama fakulteta strepe.

Na drugoj strani i ovog septembra po ko zna koji put u poslednjih dvadesetak godina ukazuje se na veliki problem oko nastave fizičkog vaspitanja u pojedinim školama. Zato što nemaju sportske sale čak u osam obrazovnih ustanova, časovi fiskulture održavaće se u učionicama, ili će biti organizovane rekreativne šetnje i improvizovani časovi u parkovima u blizini škola, Gradskoj tvrđavi ili u dvorištima između stambenih zgrada i solitera. To, međutim, može da traje samo dok je lepo vreme. Sa kišama i hladnim danima, učenici će sa svojim nastavnicima i profesorima sedeti u školama, bez fizičkih aktivnosti. Jedino će moći da uče teoriju fizičkog vaspitanja.

Najdrastičniji primeri svakako su Srednja škola mode i lepote i Hemijska škola, koje se nalaze u centru Niša i u istom objektu. U ovim dvema srednjoobrazovnim ustanovama je čak 1.500 učenika. Nastava fizičkog vaspitanja svodi se na dobru volju samih đaka da u učionici odigraju pokoji valcer ili neku drugu vrstu plesa, ali da muzika ne bi smetala normalnom odvijanju časova iz drugih predmeta, i to se izbegava. Zato se budući hemičari, modni kreatori, kozmetičari i drugi u vreme časova fiskulture mnogo više nego u svojim školama mogu videti u kafićima u centralnoj gradskoj pešačkoj zoni, pred izlozima tržnih centara ili kako se sunčaju na obližnjem Nišavskom keju.

Sa istim problemom – nedostatkom fiskulturnih sala, suočene su i srednje škole kao što su Pravno-poslovna, Mašinska, Umetnička i Muzička, kao i osnovne škole u prigradskim naseljima. U pojedinim školama postoje prostori koji se mogu adaptirati, ali za to nema novca. A o izgradnji novih sportskih sala niko i ne razmišlja.

Toma Todorović