Валцер на часовима физичког

Ниш – Ако је судити по информацијама са званичних места, почетак школска године у Нишу протиче нормално. На сваком кораку може се чути да су изостали потреси око прерасподеле часова у образовним установама и да су сви задовољни јер није било технолошких вишкова од којих су стрепили учитељи, наставници и професори. Али, нису после 1. септембра сви задовољни.

Велики број професора физичког васпитања у основним школама остао је без доброг дела часова. Од њих су, после одлуке у Министарству просвете, часови узети и враћени учитељима, односно наставницима разредне наставе. Добро за учитеље, али на уштрб професора физичке културе. Међу професорима има случајева да су пали на само 30 одсто часова. То значи да ће уместо целе плате, са умањеним фондом часова примати само трећину дохотка.

Учитељи, који су до пре неколико година сами држали наставу физичког васпитања, па им је то узето, стално доказују да им је учињена неправда, а сада професори са дипломама факултета стрепе.

На другој страни и овог септембра по ко зна који пут у последњих двадесетак година указује се на велики проблем око наставе физичког васпитања у појединим школама. Зато што немају спортске сале чак у осам образовних установа, часови фискултуре одржаваће се у учионицама, или ће бити организоване рекреативне шетње и импровизовани часови у парковима у близини школа, Градској тврђави или у двориштима између стамбених зграда и солитера. То, међутим, може да траје само док је лепо време. Са кишама и хладним данима, ученици ће са својим наставницима и професорима седети у школама, без физичких активности. Једино ће моћи да уче теорију физичког васпитања.

Најдрастичнији примери свакако су Средња школа моде и лепоте и Хемијска школа, које се налазе у центру Ниша и у истом објекту. У овим двема средњообразовним установама је чак 1.500 ученика. Настава физичког васпитања своди се на добру вољу самих ђака да у учионици одиграју покоји валцер или неку другу врсту плеса, али да музика не би сметала нормалном одвијању часова из других предмета, и то се избегава. Зато се будући хемичари, модни креатори, козметичари и други у време часова фискултуре много више него у својим школама могу видети у кафићима у централној градској пешачкој зони, пред излозима тржних центара или како се сунчају на оближњем Нишавском кеју.

Са истим проблемом – недостатком фискултурних сала, суочене су и средње школе као што су Правно-пословна, Машинска, Уметничка и Музичка, као и основне школе у приградским насељима. У појединим школама постоје простори који се могу адаптирати, али за то нема новца. А о изградњи нових спортских сала нико и не размишља.

Тома Тодоровић