Univerzalni gutljaj užitka

 Kafa je seme kafinog drveta „Coffea arabica”, koje je očišćeno od mesnatog dela ploda sličnog trešnji, tako da na njemu posle prerade ostaju samo centralni delovi semena. Odstranjivanjem mesnatog dela ploda: ljuštenjem prethodnog osušenog ploda ili naknadnim ljuštenjem ploda koji je proveo izvesno vreme u vodi dobija se jedno ili dva zrna kafe. Zrna mogu biti različitog oblika, veličine, zelenosive ili zelenomrke boje.

Najbitniji sastojak kafe je alkaloid – kofein. Dokazano je da kafa deluje stimulativno na centralni nervni i kardiovaskularni sistem. Kofein pospešuje mentalnu funkciju, utiče na brže reflekse, koncentraciju i preciznost, što se naročito oseća posle jutarnje kafe. Njegovo dejstvo je već posle pet minuta od konzumiranja, a njegov sadržaj se smanjuje u krvi na polovinu za tri do šest sati i na jednu četvrtinu kroz sledećatri do šest časova. Takav uticaj pogodan je kod arterijske hipotonije.

Zatose osobama sa sniženim krvnim pritiskom preporučuje jedna do dve šoljice kafe dnevno. Sa druge strane kafa je kontraindikovana kod hipertonije. Posle popijene šolje kafe, posle 30 minuta dolazi do povećanja krvnog pritiska, koji prestaje tek posle tri sata. Nakon popijene šoljice dolazi u krvi do povećanja renina i kateholamina koji povećavaju krvni pritisak. Veće količine unete kafe, odnosno kofeina, povećaju razdražljivost, izazivaju nesanicu, hipertenziju i tahikardiju.

Neki naučnici preporučuju kafu, uz doručak, radi regulisanja protoka u krvi i sprečavanjavrtoglavice.

Kod gojaznih osoba i dijabetičara postoji mogućnost poremećaja prohodnosti i elastičnosti krvnih sudova kao i poremećaja u radu srca, pa se ne preporučuje zbog kofeina i drugih jedinjenja, koja deluju nepovoljno na organizam. Smatra se da kofein povećava žudnju za šećerom, troši vitamine B-grupe, ispira kalijum i cink.

Ako se jaka kafa popije na prazan želudac,dolazi do pojačanog lučenja želudačnog soka koji deluje na sluznicu i izaziva neprijatan bol. Taj bol je jače izražen kod osoba sa gastritisom i ulkusnom bolesti. I čaj izaziva lučenje želudačne sekrecije, ali ne u toj meri kao kafa. Iz tih razloga kafu ne bi trebalo piti na prazan želudac.

Kafa ima diuretična svojstva što uslovljava prisustvo teobromina i teofilina, kao i većih količina kalijuma.

-----------------------------------------------------------

Zabranjeno za decu

Crna kafa se ne preporučuje: kod bolesti poprečnoprugastih mišića, kod kožnih bolesti praćenih svrabežom (ekcemi, akutni dermatitis), kod povećane funkcije štitaste žlezde, kod glaukoma, dijareje, gihta (kafa sadrži purine). Kafu ne treba davati deci, dojiljama i trudnicama.

Jasna Anđelković, nutricionista

www.nadijeti.info