Život je lep u svetu „štrumpfova”

Prve dve figurice „štrumpfova” Mirjana Stevanović iz Beograda kupila je 1977. godine u Trstu. Šetala je gradom i ugledala mala plava stvorenja kojima nije mogla da odoli. Čuvala ih je kao uspomenu na period kada se venčala, da bi vremenom probudili u njoj toliku ljubav i opsesiju koja ju je učinila verovatno najvećim sakupljačem ovih figurica u Srbiji. Mirjana sada u sobi ima 44 police na kojima čuva oko 600 plišanih i plastičnih stvorenja iz popularnog crtanog filma.

Omiljeni crtani lik joj je Kefalo, a voli i Trapka. Naravno, ne manjka ni figuricama Gargamela, Mrguda, Svirka, Vicka, Štrumpfete, Papa Štrumpfa...

– Sve je krenulo spontano, neposredno posle mog venčanja. Tada nisam nameravala da postanem kolekcionar, a sada ne mogu bez njih. Ove figurice su moj bensedin. Lek za uznemirenost. Kada mi nije sve potaman, odem u sobu i među „štrumpfovima” sam u svetu u kome je sve lepo jer dobro uvek pobeđuje. Volim ih jer su radnici. Uvek su uposleni i nikada ne odustaju – priča naša sagovornica.

Strast koja je rasla budila je u njoj sve veću ambiciju. Zarekla se da će imati sve figurice, pa ih je nabavljala iz Nemačke, Italije, Austrije i Španije, neke su rađene u Hong Kongu, a neke je nalazila u „kinder jajima” i kupovala u „Mekdonaldsu”. Uključili su se i rođaci i prijatelji koji bi joj donosili figurice kupljene na proputovanjima ili vašarima. Mirjana takođe dosta putuje i voli sajmove gde često pazari plava stvorenja.

– Morala sam od jednog prodavca da otkupim oko sto figurica samo zato što je imao tri koje su mi falile. Rekao mi je: „Kupuješ sve ili ništa!”. Imam prijateljicu u Smederevu koja ih takođe sakuplja, pa se sa njom razmenjujem, a upoznala sam i stomatologa iz Beograda koji gaji istu strast, pa i on pripomogne – kaže Mirjana i priznaje da su joj, ipak, najmilija upravo ona prva dva „štrumpfa” koja je kupila u Trstu, a potom i mnoštvo drugih koji je vežu za lepe uspomene života sa bivšim mužem. 

Da bi kolekcija takozvanih jednodelnih figurica (bez pratećih dodataka: automobila, kreveta, kućica...) bila kompletna, nedostaje joj svega 19 komada koje će, nada se, nabaviti kad za nju čuju i drugi kolekcionari sa kojima će moći da se razmeni.

– Želja mi je da stupim u kontakt sa ljudima, da se trampimo. Bilo bi još zabavnije. Volela bih i da figure sačuvaju moja dece kada mene više ne bude. Sakupljala sam ih i čuvala decenijama, s puno ljubavi i truda. Želim da se toga sećaju i da to bude neka vrsta uspomene na mene – priznaje Mirjana, koja nije propustila ni priliku da 1978. godine kupi i prve plave štrumpfove sa dodacima.

Nijedan primerak nije koštao više od deset evra, ali ponosna kolekcionarka tvrdi da nema tih para za koje bi ih prodala. U tome je bodre i drugi sakupljači, koji su oduševljeni njenom riznicom „štrumpfova”, ali i prijatelji.

– Znatiželjno pitaju kako postižem da obrišem prašinu sa njih – smeje se pedesetdvogodišnja majka dve ćerke, koja je zapravo celog života nešto sakupljala. Mirjana čuva i salvete iz svoje šesnaeste godine, albume „Životinjskog carstva” iz 1983. i oko 60 drugih albuma.

– Dok su deca bila mala kupovala sam im igračke pa sam se ,,šlepala” uz njih. Odrasle su, ali sam ja nastavila ovim da se zanimam. Imam i crtane filmove u VHS izdanju stare 28 godina, a uzgajam i 265 kaktusa i čuvam brojnu grnčariju i figurice od gline – priča Mirjana i ističe da je najnoviji film „Štrumpfovi” u tri-de izdanju odgledala čim se pojavio u bioskopima!

-----------------------------------------

„Mali plavi” komunisti

„Štrumpfovi” su izmišljena mala plava bića koja žive u kućicama od gljiva, skrivenim u nepoznatoj šumi u Evropi. Izmislio ih je belgijski crtač stripova poznat kao Pejo (Pjer Kaliford). Neprijatelj im jezli Gargamel (jedini ljudski lik u stripu) koji ima mačka Azrijela. Vođa plavih stvorenja je Papa Štrumpf a jedini ženski lik među njima je plavuša Štrumpfeta.

Postoje teorije da njihovo političko i ekonomsko ustrojstvo sliči komunizmu u kojem je totalitarni poglavar upravo Papa Štrumpf koji širokom belom bradom i crvenim pantalonama (bojom komunizma) nalikuje Karlu Marksu. On vodi glavnu reč, a u epizodama kada ga nema u selu, nastaje nered. Kod njih ne postoji novac, svi rade i uzimaju koliko im je potrebno.