Ivković:Bila bi nepravda da smo izgubili

Od našeg specijalnog izveštača

Viljnus - Pao je kamen sa srca i iskusnom Dušanu Ivkoviću. Teški rivali, nepovoljan žreb, veliki broj povreda i suđenje koje je u većem delu turnira bilo na našu štetu, podigli su pritisak kod igrača do tačke usijanja. Uz to i sveže sećanje na poraz od Turske prošle godine, očekivanje javnosti u Srbiji od meča sa Turskom, doveli su do uzbudivog finiša. Selektor je zato analizu meča, posebno završnice, ostavio za igrače koji su ipak uspeli da se izdignu do pobede koja ima višestruki značaj.

- Na prvom mestu, čestitam igračima. Posle toliko napora i povreda naš tim je uspeo da ostvari taj prvi takmičarski cilj, da se kvalifikuje u četvrtfinale. Ne praktikujem da na teren šaljem povređene igrače, ali u ove dve faze to se dogodilo nekoliko puta, a vi dobro znate o kome se radi. Kada bih se ja pitao, to nikad ne bi dozvolio, međutim popustio sam na njihovo insistiranje. Zato im svaka čast. Sada imamo realnu šansu da se kvalifikujemo za London, ili ovde ili sa predolimpijskog turnira.

Posle odličnog prvog poluvremena, opet je odlučivala jedna lopta i to u posedu Turaka?

- Tim je bio spreman za ovako tešku utakmicu, a igrali smo protiv jakog rivala koji je pobedio Španiju i imao šansu protiv Francuza. Izuzetno dobro smo ušli u igru. Za četvrtinu primili 11 poena, a za prvih pet samo 2. U drugoj deonici je došlo do pada koncentracije, a na našu igru odrazio se i nedovoljan fond igrača. Posebno nam je nedostajao Rašić u drugom poluvremenu, međutim vodili smo tokom cele utakmice i bila bi velika nepravda da su pogodili taj poslednji šut.

Koliko pobeda znači i na polju samopouzdanja?

- Bilo je veliko zadovoljstvo u svlačionici. Imaćemo dovoljno vremena da pripremimo četvrtfinale. Pred lekarima i fizioterapeutima je veliki posao da vrate igrače u koliko je moguće optimalno stanje  zaključio je Ivković.

Nenad Krstić:

-Završnica je bila za nervni slom ! Jeste da je i sreća bila na našoj strani, ali zaslužili smo je. Tim poslednjim šutom ispali smo u Turskoj prošle godine, pa je bio red da jednom i nas igra nagradi. Borili smo se kao lavovi, podržavali jedni druge i pregrmeli, iako nije bilo baš najsjanijih rešenja u finišu. Izgubili smo neke lopte i promašili šuteve, ipak, ostali smo pribrani na kraju i verovali u odbranu četiri sekunde. Svaka čast momcima.

Mogli smo znatno ranije da “prelomimo“?

- Nismo smeli da dozvolimo da nam onako istope prednost. U poslednju deonicu ušli smo sa tri razlike, a oni su igru gradili u reketu preko Kantera i tu smo imali problema. Nemam šta drugo da kažem, izdržali smo i idemo dalje.

Kosta Perović:

- Svi znako kako je bilo prošle godine. Koliko god smo pokušavali da pričamo pre utakmice kako to neće uticati, videlo se da ipak jeste. Imali smo dosta motiva i možda nas je to malo steglo, posebno saznanje da jednostavno moramo da dobijemo. Ne samo zbog četvrtfinala, već i svega ostalog i zato je bilo padova u igri. Imali smo šansu da rešimo u trećoj četvrtini, čak 14 prednosti u prvom poluvremenu i nismo uspeli jer smo bili stegnuti. Ipak, pobeda je vredna, možda nam se i vratilo ono što smo promašili protiv Francuske i sada čekamo da vidimo s kim ćemo da igramo u četvrtfinalu.

M. S.