Ивковић:Била би неправда да смо изгубили

Од нашег специјалног извештача

Виљнус - Пао је камен са срца и искусном Душану Ивковићу. Тешки ривали, неповољан жреб, велики број повреда и суђење које је у већем делу турнира било на нашу штету, подигли су притисак код играча до тачке усијања. Уз то и свеже сећање на пораз од Турске прошле године, очекивање јавности у Србији од меча са Турском, довели су до узбудивог финиша. Селектор је зато анализу меча, посебно завршнице, оставио за играче који су ипак успели да се издигну до победе која има вишеструки значај.

- На првом месту, честитам играчима. После толико напора и повреда наш тим је успео да оствари тај први такмичарски циљ, да се квалификује у четвртфинале. Не практикујем да на терен шаљем повређене играче, али у ове две фазе то се догодило неколико пута, а ви добро знате о коме се ради. Када бих се ја питао, то никад не би дозволио, међутим попустио сам на њихово инсистирање. Зато им свака част. Сада имамо реалну шансу да се квалификујемо за Лондон, или овде или са предолимпијског турнира.

После одличног првог полувремена, опет је одлучивала једна лопта и то у поседу Турака?

- Тим је био спреман за овако тешку утакмицу, а играли смо против јаког ривала који је победио Шпанију и имао шансу против Француза. Изузетно добро смо ушли у игру. За четвртину примили 11 поена, а за првих пет само 2. У другој деоници је дошло до пада концентрације, а на нашу игру одразио се и недовољан фонд играча. Посебно нам је недостајао Рашић у другом полувремену, међутим водили смо током целе утакмице и била би велика неправда да су погодили тај последњи шут.

Колико победа значи и на пољу самопоуздања?

- Било је велико задовољство у свлачионици. Имаћемо довољно времена да припремимо четвртфинале. Пред лекарима и физиотерапеутима је велики посао да врате играче у колико је могуће оптимално стање  закључио је Ивковић.

Ненад Крстић:

-Завршница је била за нервни слом ! Јесте да је и срећа била на нашој страни, али заслужили смо је. Тим последњим шутом испали смо у Турској прошле године, па је био ред да једном и нас игра награди. Борили смо се као лавови, подржавали једни друге и прегрмели, иако није било баш најсјанијих решења у финишу. Изгубили смо неке лопте и промашили шутеве, ипак, остали смо прибрани на крају и веровали у одбрану четири секунде. Свака част момцима.

Могли смо знатно раније да “преломимо“?

- Нисмо смели да дозволимо да нам онако истопе предност. У последњу деоницу ушли смо са три разлике, а они су игру градили у рекету преко Кантера и ту смо имали проблема. Немам шта друго да кажем, издржали смо и идемо даље.

Коста Перовић:

- Сви знако како је било прошле године. Колико год смо покушавали да причамо пре утакмице како то неће утицати, видело се да ипак јесте. Имали смо доста мотива и можда нас је то мало стегло, посебно сазнање да једноставно морамо да добијемо. Не само због четвртфинала, већ и свега осталог и зато је било падова у игри. Имали смо шансу да решимо у трећој четвртини, чак 14 предности у првом полувремену и нисмо успели јер смо били стегнути. Ипак, победа је вредна, можда нам се и вратило оно што смо промашили против Француске и сада чекамо да видимо с ким ћемо да играмо у четвртфиналу.

М. С.