Održavanje obaveza vlasnika

U gradu ima više od pet stotina privatnih trafo-stanica o čijem održavanju isključivo vode računa vlasnici ovih postrojenja. Mnoge državne i zdravstvene ustanove, društvena preduzeća, proizvodni pogoni i trgovinski lanci napajaju se električnom energijom putem ovih transformatorskih stanica. Kada dođe do problema u radu, kao što je to nedavno bio slučaj sa postrojenjem smeštenim na autoputu Beograd – Šid koje je zasad van funkcije zbog udara kamiona, vlasniku trafoa dodatnu "glavobolju" mogao bi da stvori ne samo nedostatak stručnjaka za popravku kvara nego i skupocena oprema, neophodna za ponovno puštanje objekta u rad. Međutim, pitanje koje interesuje većinu jeste – kako neko može da postane vlasnik trafo-stanice?

– Svaki potrošač, bilo da je reč o starom ili nekom budućem korisniku, najpre treba da zatraži odobrenje za priključenje. Zavisno od mesta na kojem bi eventualno podigao privatnu trafo-stanicu i od njene snage, ovo postrojenje može tek po dobijanju tehničkih uslova da bude legalno priključeno na postojeću mrežu. Druga mogućnost je da objekat bude "prikačen" na mrežu tek kada bude izgrađen nedostajući deo sistema. Privatne trafoe imaju Klinički centar Srbije, preduzeća "Grmeč", "Ikarbus", trgovine "Metro", "Merkator" i mnoge druge firme – objasnio je Miroslav Bosančić, tehnički direktor EDB-a.

Osnovni problem je, ističu nadležni, održavanje ovih trafoa koje je inače veoma skupo, iziskuje mnogo vremena i pre svega obučen kadar. Najveći broj vlasnika, kada shvati da ne može valjano da održava privatne trafo-stanice, svoja postrojenja brže-bolje predaje na održavanje "Elektrodistribuciji Beograd". Zahtevi se podnose u Gospodar Jevremovoj ulici 22–28.

Često se događa da preduzetnik, koji gradi neki kompleks zgrada, mora da obezbedi valjano mesto za privatnu trafo-stanicu. Vlasnici višespratnica, koje su nikle na temeljima trošnih kuća, najčešće od podrumskih prostorija u zgradi naprave kutak za trafo-stanicu. Za razliku od onih postrojenja koja su u vlasništvu EDB-a, a ima ih više od četiri hiljade, privatni trafoi su po pravilu hermetički zatvoreni što dodatno dovodi do opterećenja mreže i povećanja potrošnje struje.

Prema rečima Sandre Alagić, portparola EDB-a, tokom devedesetih godina sa širenjem takozvane divlje gradnje, u stambenim četvrtima počele su da niču i prve privatne trafo-stanice.

– Tek kada investitori sagrade zgrade, uoče da nedostaje prateća infrastruktura odgovarajućeg kapaciteta za priključenje na postojeću elektromrežu. Naselje Karaburma, tačnije delovi ulica Patrisa Lumumbe, Juhorske i Diljske, najbolji su primer za to. U ovom kraju najpre je napravljeno postrojenje "Beograd 1" koje je staro otprilike četiri decenije, zatim prateća infrastruktura, da bi tek mnogo godina kasnije bilo sazidano još 2.000 stanova koji nisu imali mogućnost da se priključe na mrežu – istakla je Alagićeva. Slična je situacija i u naseljima Medaković, Batajnica, Surčin, Dobanovci, Ugrinovci, Plavi horizonti, gde se i dan-danas gradi neplanski.