Одржавање обавеза власника

У граду има више од пет стотина приватних трафо-станица о чијем одржавању искључиво воде рачуна власници ових постројења. Многе државне и здравствене установе, друштвена предузећа, производни погони и трговински ланци напајају се електричном енергијом путем ових трансформаторских станица. Када дође до проблема у раду, као што је то недавно био случај са постројењем смештеним на аутопуту Београд – Шид које је засад ван функције због удара камиона, власнику трафоа додатну "главобољу" могао би да створи не само недостатак стручњака за поправку квара него и скупоцена опрема, неопходна за поновно пуштање објекта у рад. Међутим, питање које интересује већину јесте – како неко може да постане власник трафо-станице?

– Сваки потрошач, било да је реч о старом или неком будућем кориснику, најпре треба да затражи одобрење за прикључење. Зависно од места на којем би евентуално подигао приватну трафо-станицу и од њене снаге, ово постројење може тек по добијању техничких услова да буде легално прикључено на постојећу мрежу. Друга могућност је да објекат буде "прикачен" на мрежу тек када буде изграђен недостајући део система. Приватне трафое имају Клинички центар Србије, предузећа "Грмеч", "Икарбус", трговине "Метро", "Меркатор" и многе друге фирме – објаснио је Мирослав Босанчић, технички директор ЕДБ-а.

Основни проблем је, истичу надлежни, одржавање ових трафоа које је иначе веома скупо, изискује много времена и пре свега обучен кадар. Највећи број власника, када схвати да не може ваљано да одржава приватне трафо-станице, своја постројења брже-боље предаје на одржавање "Електродистрибуцији Београд". Захтеви се подносе у Господар Јевремовој улици 22–28.

Често се догађа да предузетник, који гради неки комплекс зграда, мора да обезбеди ваљано место за приватну трафо-станицу. Власници вишеспратница, које су никле на темељима трошних кућа, најчешће од подрумских просторија у згради направе кутак за трафо-станицу. За разлику од оних постројења која су у власништву ЕДБ-а, а има их више од четири хиљаде, приватни трафои су по правилу херметички затворени што додатно доводи до оптерећења мреже и повећања потрошње струје.

Према речима Сандре Алагић, портпарола ЕДБ-а, током деведесетих година са ширењем такозване дивље градње, у стамбеним четвртима почеле су да ничу и прве приватне трафо-станице.

– Тек када инвеститори саграде зграде, уоче да недостаје пратећа инфраструктура одговарајућег капацитета за прикључење на постојећу електромрежу. Насеље Карабурма, тачније делови улица Патриса Лумумбе, Јухорске и Диљске, најбољи су пример за то. У овом крају најпре је направљено постројење "Београд 1" које је старо отприлике четири деценије, затим пратећа инфраструктура, да би тек много година касније било сазидано још 2.000 станова који нису имали могућност да се прикључе на мрежу – истакла је Алагићева. Слична је ситуација и у насељима Медаковић, Батајница, Сурчин, Добановци, Угриновци, Плави хоризонти, где се и дан-данас гради неплански.