Zašto niko neće „Jat”

Tender za strateškog partnera „Jat ervejza” biće otvoren još petnaestak dana, a nema zvanične potvrde da je ijedna kompanija zainteresovana za našeg avio-prevoznika. Kako je ponuda na stolu još od prvog avgusta, stručna javnost sumnja da će se u toku poslednje dve nedelje neko prijaviti.

Zašto niko neće „Jat” i šta bi moglo da bude rešenje za domaću avio-kompaniju? Zastarela flota, sve jača konkurencija i nasleđeni dugovi glavne su mane koje teraju zainteresovane partnere. Slotovi (vremena sletanja na pojedine aerodrome u Evropi), sa druge strane, jedini su adut koji se može iskoristiti. Za to vreme, još nije poznato ni kakav je rezultat dalo nedavno slanje takozvanih tizera, odnosno opštih informacija o „Jat ervejzu” na 60 adresa potencijalnih kupaca.

Ekonomisti kažu da je svima poznato da je „Jat” u katastrofalnoj finansijskoj situaciji i da se niko ne usuđuje da reskira. Na primer, da tender u ovo vreme nije dobro rešenje oni uzimaju nedavni pokušaj prodaje „Telekoma”, koji je, za razliku od „Jata” atraktivna kompanija, pa se uprkos tome samo jedan kupac javio.

– Ovaj put je u odnosu na prethodne tendere ponuda promenjena, ali u oglasu nije jasno šta država želi, niti šta nudi. Takav tender nije uobičajen i niko neće da sipa novac u rupu bez dna. Zato bi bilo pametno da mi sami pronađemo način na koji bi „Jat” mogao da funkcioniše, odnosno da deo imovine prenesemo na ćerku firmu „Jata”, pa da pronađemo profesionalnog menadžera koji bi napravio uspešnu kompaniju. I tek tada da tražimo strateškog partnera. A mi sada zapravo radimo nešto potpuno drugačije. Dali smo „Jatu” još jedan kredit koji neće moći da vrati. Zapravo, pravimo gori „Jat” nego što je ovaj sada – smatra ekonomista Milan R. Kovačević.

On dodaje da bi jedno od rešenja moglo da bude čak i proglašavanje stečaja, nakon čega bi neko mogao da preuzme kompaniju. U svakom slučaju, smatra Kovačević, vreme prolazi i sve što „Jat” ima vredi sve manje.

Ipak, jedan od glavnih, ako ne i jedini pravi adut „Jat ervejza” su slotovi koje on ima na najvećim aerodromima.

– Slot je vreme na aerodromu između sletanja i poletanja aviona i oni, zbog sve veće konkurencije, postaju sve skuplji. Primera radi, jedan slot na londonskom „Hitrou” koji „Jat” ima vredi oko 30 miliona funti. Zato treba čuvati „Jat” – kaže naš sagovornik, koji više od tri decenije radi u menadžmentu našeg avio-prevoznika. I on smatra da je tender veoma loše rešenje.

– Nije dobar momenat za njegovo raspisivanje i gotovo ništa u pozivu nije jasno definisano, poput toga šta bi strateški partner trebalo da dobije. Zato niko neće „Jat”. Naša avio-kompanija nema ni dobru prodajnu mrežu, ali tržište dijaspore je, osim slotova, takođe jedan od aduta „Jata”. Menadžment ne ide ni ukorak sa vremenom. To nam potvrđuje i podatak da se samo desetak odsto karata proda preko Interneta – kaže naš sagovornik.

Pa kakva je onda budućnost našeg nacionalnog avio-prevoznika? Vrh menadžmenta smatra da bi to mogli da odrede veliki igrači.

– Moramo da budemo svesni da isto kao što u svetu politike ili ekonomije postoje interesne sfere, postoje i u avio-prevozu. Predviđanja su da će u narednih desetak godina na globalnom nivou ostati samo desetak velikih avio-kompanija, poput „Lufthanze” ili „Britiš ervejza” koje će međusobno deliti interkontinentalna tržišta. Oko njih će se grupisati ostali avio-prevoznici koji će pokrivati lokalna i regionalna tržišta. Zbog toga ćemo i mi svoje mesto morati da tražimo pod kišobranom nekog velikog igrača. A kome će pripasti ova naša interesna sfera, najmanje zavisi od „Jata” ili od Srbije – rekao je nedavno za „Politiku” Vladimir Ognjenović, generalni direktor „Jat ervejza”.

Prethodnih dana se spekulisalo da je za našeg avio-prevoznika zainteresovan letonski „Er baltik”, ali se ubrzo pojavio podatak da je ova kompanija prethodnu godinu završila sa gubitkom od 48 miliona evra. Ranije su kao potencijalni kupci pominjani i ruski „Aeroflot”, „Turkiš erlajns”, a čak se pričalo i o strateškom partnerstvu sa „Er Indijom”.

S. Despotović