Зашто нико неће „Јат”

Тендер за стратешког партнера „Јат ервејза” биће отворен још петнаестак дана, а нема званичне потврде да је иједна компанија заинтересована за нашег авио-превозника. Како је понуда на столу још од првог августа, стручна јавност сумња да ће се у току последње две недеље неко пријавити.

Зашто нико неће „Јат” и шта би могло да буде решење за домаћу авио-компанију? Застарела флота, све јача конкуренција и наслеђени дугови главне су мане које терају заинтересоване партнере. Слотови (времена слетања на поједине аеродроме у Европи), са друге стране, једини су адут који се може искористити. За то време, још није познато ни какав је резултат дало недавно слање такозваних тизера, односно општих информација о „Јат ервејзу” на 60 адреса потенцијалних купаца.

Економисти кажу да је свима познато да је „Јат” у катастрофалној финансијској ситуацији и да се нико не усуђује да рескира. На пример, да тендер у ово време није добро решење они узимају недавни покушај продаје „Телекома”, који је, за разлику од „Јата” атрактивна компанија, па се упркос томе само један купац јавио.

– Овај пут је у односу на претходне тендере понуда промењена, али у огласу није јасно шта држава жели, нити шта нуди. Такав тендер није уобичајен и нико неће да сипа новац у рупу без дна. Зато би било паметно да ми сами пронађемо начин на који би „Јат” могао да функционише, односно да део имовине пренесемо на ћерку фирму „Јата”, па да пронађемо професионалног менаџера који би направио успешну компанију. И тек тада да тражимо стратешког партнера. А ми сада заправо радимо нешто потпуно другачије. Дали смо „Јату” још један кредит који неће моћи да врати. Заправо, правимо гори „Јат” него што је овај сада – сматра економиста Милан Р. Ковачевић.

Он додаје да би једно од решења могло да буде чак и проглашавање стечаја, након чега би неко могао да преузме компанију. У сваком случају, сматра Ковачевић, време пролази и све што „Јат” има вреди све мање.

Ипак, један од главних, ако не и једини прави адут „Јат ервејза” су слотови које он има на највећим аеродромима.

– Слот је време на аеродрому између слетања и полетања авиона и они, због све веће конкуренције, постају све скупљи. Примера ради, један слот на лондонском „Хитроу” који „Јат” има вреди око 30 милиона фунти. Зато треба чувати „Јат” – каже наш саговорник, који више од три деценије ради у менаџменту нашег авио-превозника. И он сматра да је тендер веома лоше решење.

– Није добар моменат за његово расписивање и готово ништа у позиву није јасно дефинисано, попут тога шта би стратешки партнер требало да добије. Зато нико неће „Јат”. Наша авио-компанија нема ни добру продајну мрежу, али тржиште дијаспоре је, осим слотова, такође један од адута „Јата”. Менаџмент не иде ни укорак са временом. То нам потврђује и податак да се само десетак одсто карата прода преко Интернета – каже наш саговорник.

Па каква је онда будућност нашег националног авио-превозника? Врх менаџмента сматра да би то могли да одреде велики играчи.

– Морамо да будемо свесни да исто као што у свету политике или економије постоје интересне сфере, постоје и у авио-превозу. Предвиђања су да ће у наредних десетак година на глобалном нивоу остати само десетак великих авио-компанија, попут „Луфтханзе” или „Бритиш ервејза” које ће међусобно делити интерконтинентална тржишта. Око њих ће се груписати остали авио-превозници који ће покривати локална и регионална тржишта. Због тога ћемо и ми своје место морати да тражимо под кишобраном неког великог играча. А коме ће припасти ова наша интересна сфера, најмање зависи од „Јата” или од Србије – рекао је недавно за „Политику” Владимир Огњеновић, генерални директор „Јат ервејза”.

Претходних дана се спекулисало да је за нашег авио-превозника заинтересован летонски „Ер балтик”, али се убрзо појавио податак да је ова компанија претходну годину завршила са губитком од 48 милиона евра. Раније су као потенцијални купци помињани и руски „Аерофлот”, „Туркиш ерлајнс”, а чак се причало и о стратешком партнерству са „Ер Индијом”.

С. Деспотовић